Skoro svako deseto dete radno eksploatisano

Gotovo svako deseto dete u Srbiji bilo je izloženo prisilnom radu tokom prethodne godine, pokazalo je prvo Nacionalno istraživanje o zloupotrebi dečjeg rada, koje je sproveo Republički zavod za statistiku, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada. Rezultati studije pokazuju da je oko 82.000 dece uzrasta od pet do 17 godina bilo izloženo radnoj eksploataciji, a zloupotrebi su najviše izložena starija deca – značajno više dečaci nego devojčice. Deca su više bila radno eksploatisana u ruralnim nego u gradskim sredinama, a najveći broj mališana radio je u poljoprivredi i uslužnim delatnostima, uključujući i rad u domaćinstvu.

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 2.325 domaćinstava, u kojima živi 3.471 dete uzrasta od pet do 17 godina.

„Dečaci su češće bili izloženi radnoj eksploataciji – u uzrastu od 15 do 17 godina bilo je dvostruko više tinejdžera nego tinejdžerki, a u ruralnim naseljima gotovo svako peto dete bilo je izloženo zloupotrebi dečjeg rada, dok je u gradskim sredinama taj procenat iznosio 3,7 odsto. Najveći broj dece bio je angažovan u poljoprivrednim radovima, a najveća zloupotreba evidentirana je u regionu Šumadije i zapadne Srbije. Ključni razlozi su doprinos kućnom budžetu, sticanje radnih veština ili pomaganje u kućnim poslovima”, naglasila je za „Politiku” Vesna Pantelić, pomoćnica direktora Republičkog zavoda za statistiku.

Istraživanje je, kako je objasnila, pokazalo i da je opasnom radu bilo izloženo oko 21.000 dece uzrasta od 15 do 17 godina, kao i 14.000 dece od pet do 14 godina.

„To znači da su oni baratali mašinama neadekvatnim njihovom uzrastu ili su radili one poslove u kojima njihovo telo ne zauzima odgovarajući položaj. Trećina dece na radu bila je izložena velikoj prašini, isti procenat bio je izložen ekstremnoj hladnoći ili toploti, a petina njih je prilikom obavljanja posla držala telo u neodgovarajućem položaju”, istakla je Pantelićeva, dodajući da ovo istraživanje nije obuhvatilo decu koja žive i rade na ulici i dominantno se bave prosjačenjem.

Jovan Protić, koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju, kazao je da je procenat od deset odsto dece koja su izložena radnoj eksploataciji u našoj zemlji na nivou svetskog proseka – gde je zloupotrebi rada izloženo oko 160 miliona dece globalno. Dodao je, međutim, da najveći deo tog globalnog broja odlazi na nerazvijene i slabo razvijene zemlje, sa kojima Srbija „svakako ne bi želela da se poredi”.

„Siromaštvo porodice povećava šansu da će deca biti uključena u dečji rad. Ipak, deca od pet do 14 godina ni u kom slučaju ne bi trebalo da rade, pogotovo dok u zakonu ne postoji jasno definisan tzv. laki rad. Deca starija od 15 godina po zakonima u Srbiji imaju pravo da rade uz saglasnost roditelja, ali ukoliko je reč o poslovima koji su opasni ili loši po njih, to se smatra zloupotrebom dečjeg rada. Važno je razgraničiti kada dečji rad iz nečeg pozitivnog, kao što je stvaranje radnih navika, prerasta u negativno kada se deca odvajaju iz škole i kada te aktivnosti mogu da naštete njihovom fizičkom zdravlju i razvoju morala. Tome se roditelji moraju suprotstaviti, uprkos teškoćama da obezbede dovoljno sredstava za život u porodicama”, naglasio je Protić.

Iako je za većinu osoba prisilni dečji rad sinonim za prosjačenje, lista opasnih zanimanja kojima se bave deca daleko prevazilazi pranje automobila na prometnim saobraćajnicama i sakupljanje sekundarnih sirovina. Zbog toga je Srbija još 2003. godine ratifikovala Konvenciju o najgorim oblicima dečjeg rada, a 1. januara 2018. godine stupila je na snagu lista opasnih zanimanja koja su zabranjena za mlađe od 18 godina. Ovom uredbom utvrđeno je šta su opasne okolnosti za decu.

Protić, međutim, podseća da je ta lista u međuvremenu ažurirana i poziva državu da usvoji te izmene, kao i tzv. listu lakog rada za decu, na kojoj se nalaze zanimanja kao što su gluma, učestvovanje u snimanju reklama ili prodaja limunada na ulici.

„Ako taj laki rad nije definisan, smatra se da država automatski ima problem sa dečjim radom”, zaključio je Protić, uz napomenu da bi to moglo da bude usvojeno tek prilikom promene Zakona o radu, što se ne očekuje pre 2025. ili 2026. godine.

Lista opasnih zanimanja i okolnosti zabranjenih za mlađe od 18 godina

*Rad ispod zemlje

*Prekovremeni rad

*Rad na saobraćajnicama

*Rad van mesta prebivališta dece mlađe od 15 godina

*Rad u skučenim prostorima (mašine ili kanali)

*Rad na visini ili u dubini

*Rad sa opasnim mašinama, uređajima i oštrim predmetima

*Rad u nefiziološkom položaju tela, kao što je dugotrajno stajanje, klečanje ili povijen položaj...

*Rudarstvo

*Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija

*Uslužne delatnosti u gajenju useva i zasada

*Pomoćne delatnosti u uzgoju životinja

*Lov i traperstvo

*Seča drveća

*Uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom

*Ribolov

*Uklanjanje otpadnih voda, sakupljanje opasnog otpada, tretman i odlaganje otpada, ponovna upotreba materijala, sanacija, rekultivacija i druge usluge u oblasti upravljanja otpadom

*Zdravstvene delatnosti

*Kockanje i klađenje

*Pogrebne i srodne delatnosti

*Delatnost nege i održavanja tela