Скоро свако десето дете радно експлоатисано

Готово свако десето дете у Србији било је изложено присилном раду током претходне године, показало је прво Национално истраживање о злоупотреби дечјег рада, које је спровео Републички завод за статистику, у сарадњи са Међународном организацијом рада. Резултати студије показују да је око 82.000 деце узраста од пет до 17 година било изложено радној експлоатацији, а злоупотреби су највише изложена старија деца – значајно више дечаци него девојчице. Деца су више била радно експлоатисана у руралним него у градским срединама, а највећи број малишана радио је у пољопривреди и услужним делатностима, укључујући и рад у домаћинству.

Истраживање је спроведено на репрезентативном узорку од 2.325 домаћинстава, у којима живи 3.471 дете узраста од пет до 17 година.

„Дечаци су чешће били изложени радној експлоатацији – у узрасту од 15 до 17 година било је двоструко више тинејџера него тинејџерки, а у руралним насељима готово свако пето дете било је изложено злоупотреби дечјег рада, док је у градским срединама тај проценат износио 3,7 одсто. Највећи број деце био је ангажован у пољопривредним радовима, а највећа злоупотреба евидентирана је у региону Шумадије и западне Србије. Кључни разлози су допринос кућном буџету, стицање радних вештина или помагање у кућним пословима”, нагласила је за „Политику” Весна Пантелић, помоћница директора Републичког завода за статистику.

Истраживање је, како је објаснила, показало и да је опасном раду било изложено око 21.000 деце узраста од 15 до 17 година, као и 14.000 деце од пет до 14 година.

„То значи да су они баратали машинама неадекватним њиховом узрасту или су радили оне послове у којима њихово тело не заузима одговарајући положај. Трећина деце на раду била је изложена великој прашини, исти проценат био је изложен екстремној хладноћи или топлоти, а петина њих је приликом обављања посла држала тело у неодговарајућем положају”, истакла је Пантелићева, додајући да ово истраживање није обухватило децу која живе и раде на улици и доминантно се баве просјачењем.

Јован Протић, координатор Међународне организације рада за Србију, казао је да је проценат од десет одсто деце која су изложена радној експлоатацији у нашој земљи на нивоу светског просека – где је злоупотреби рада изложено око 160 милиона деце глобално. Додао је, међутим, да највећи део тог глобалног броја одлази на неразвијене и слабо развијене земље, са којима Србија „свакако не би желела да се пореди”.

„Сиромаштво породице повећава шансу да ће деца бити укључена у дечји рад. Ипак, деца од пет до 14 година ни у ком случају не би требало да раде, поготово док у закону не постоји јасно дефинисан тзв. лаки рад. Деца старија од 15 година по законима у Србији имају право да раде уз сагласност родитеља, али уколико је реч о пословима који су опасни или лоши по њих, то се сматра злоупотребом дечјег рада. Важно је разграничити када дечји рад из нечег позитивног, као што је стварање радних навика, прераста у негативно када се деца одвајају из школе и када те активности могу да наштете њиховом физичком здрављу и развоју морала. Томе се родитељи морају супротставити, упркос тешкоћама да обезбеде довољно средстава за живот у породицама”, нагласио је Протић.

Иако је за већину особа присилни дечји рад синоним за просјачење, листа опасних занимања којима се баве деца далеко превазилази прање аутомобила на прометним саобраћајницама и сакупљање секундарних сировина. Због тога је Србија још 2003. године ратификовала Kонвенцију о најгорим облицима дечјег рада, а 1. јануара 2018. године ступила је на снагу листа опасних занимања која су забрањена за млађе од 18 година. Овом уредбом утврђено је шта су опасне околности за децу.

Протић, међутим, подсећа да је та листа у међувремену ажурирана и позива државу да усвоји те измене, као и тзв. листу лаког рада за децу, на којој се налазе занимања као што су глума, учествовање у снимању реклама или продаја лимунада на улици.

„Ако тај лаки рад није дефинисан, сматра се да држава аутоматски има проблем са дечјим радом”, закључио је Протић, уз напомену да би то могло да буде усвојено тек приликом промене Закона о раду, што се не очекује пре 2025. или 2026. године.

Листа опасних занимања и околности забрањених за млађе од 18 година

*Рад испод земље

*Прековремени рад

*Рад на саобраћајницама

*Рад ван места пребивалишта деце млађе од 15 година

*Рад у скученим просторима (машине или канали)

*Рад на висини или у дубини

*Рад са опасним машинама, уређајима и оштрим предметима

*Рад у нефизиолошком положају тела, као што је дуготрајно стајање, клечање или повијен положај...

*Рударство

*Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација

*Услужне делатности у гајењу усева и засада

*Помоћне делатности у узгоју животиња

*Лов и траперство

*Сеча дрвећа

*Услужне делатности у вези са шумарством

*Риболов

*Уклањање отпадних вода, сакупљање опасног отпада, третман и одлагање отпада, поновна употреба материјала, санација, рекултивација и друге услуге у области управљања отпадом

*Здравствене делатности

*Коцкање и клађење

*Погребне и сродне делатности

*Делатност неге и одржавања тела