„Velika zlatna arena” za dokumentarni film

Pula – Koji je najbolji hrvatski igrani film ove godine? Ostali smo uskraćeni za tačan odgovor, jer su u obe takmičarske kategorije – većinskih i manjinskih produkcija pobedili dokumentarni filmovi, a publika je nagradila animirani film.

Dogodilo se tako da jubilarnoj 70. Puli, manifestaciji koja je osnovana kao festival jugoslovenskog igranog filma, pa nastavila da živi kao festival hrvatskog igranog filma, najznačajnija priznanja osvoje dela drugog filmskog roda. Ili, kako je to na svom „Fejsbuku” napisao nekadašnji višegodišnji umetnički direktor Zlatko Vidačković: „Na festivalu jabuka, pobedile su kruške i narandže”. Naravno, ni Vidačković niti iko drugi može niti želi da spori ili umanjuje vrednost ovogodišnjih glavnih laureata ili izrazi sumnju u legitimne odluke pet članica žirija, među kojima je bila i naša producentkinja Maja Popović Milojević, već se nekako stvorio utisak da je igrani film na 70. Puli „izvisio”. „Veliku zlatnu arenu” za najbolji film 70. Pule osvojio je dugometražni dokumentarac „Veće od traume”, rediteljke Vedrane Pribačić, i producentkinje i scenaristkinje Mirte Puhlovski, u kojem su ove autorke „teške, bolne i bitne teme majstorskim režijskim, scenarističkim i snimateljskim postupcima pretvorile u potresan i duboko upečatljiv film o psihološkoj rehabilitaciji i vraćanju dostojanstva žrtvama ratnih silovanja”. U obrazloženju žirija još se kaže da je „Veće od traume” film koji gledaoca „uvodi u iskustvo najekstremnije ljudske okrutnosti, ali obnavlja i veru u ljudski kontakt, u moć, lekovitost i spasonosnost solidarnosti, strpljenja i nežnosti koju su ljudi sposobni jedni drugima pružiti”.

„Zlatna arena” za najbolju hrvatsku manjinsku koprodukciju dodeljena je dokumentarnom filmu „Dosije Labudović: Nesvrstani”, naše autorke Mile Turajlić, koja je u centar ovog kompleksno-istraživačkog dela stavila rad Stevana Labudovića, snimatelja „Filmskih novosti” i ličnog snimatelja predsednika Jugoslavije Tita i nastanak Pokreta nesvrstanih u tadašnjoj Jugoslaviji. U obrazloženju nagrade se, između ostalog, kaže da je Turajlićeva „inventivnim istraživačkim postupkom u koji upliće vlastita sećanja i emotivne utiske detinjstva zaokružila i poentirala stav o važnosti te velike političke ideje”.

Nagradu publike osvojio je dugometražni animirani film „Cvrčak i mravica” Luke Rukavine. Ovom neodoljivom i izvrsno osmišljenom i sprovedenom „crtaću” pripala je i nagrada za najbolji scenario, u kojem su ovaj reditelj i Rona Žulj „poznatu i jednostavnu Ezopovu basnu reinterpretirali na savremen, duhovit i inteligentan način, zanatski besprekorno, s višeslojnim humorom i pričom koja komunicira i sa malom i sa velikom publikom”, a osvojena je i „Zlatna arena” za najbolju filmsku muziku (Vjeranu Šalamon i Koko Moskito).

Što se celovečernjeg igranog filma tiče, po mnogo čemu dominantni film „Sigurno mesto”, scenariste i reditelja, ali i glumca Juraja Lerotića, osvojio je „Zlatnu arenu” za najbolju režiju. Lerotić je „režirao potresnu ličnu priču sugestivno i otmeno, koristio precizan filmski jezik i u potpunosti izbegao sentimentalnost, stvorio je osećaj napetosti do poslednjeg kadra”. Glumac Goran Marković, koji u Lerotićevom filmu igra njegovog brata Damira, osvojio je „Zlatnu arenu” za najbolju mušku rolu i to zasluženo, jer je na sebe „preuzeo veliku odgovornost da sagradi klaustrofobični svet čoveka kojem je osnovni proces trajanja u životu nepodnošljiv” i jer je „punio svaki kadar filma pulsirajućom ranjivošću i precizno materijalizovao nepoverenje koje sprečava Damira da pristane na pomoć od onih koji mu je očajnički žele pružiti”. „Zlatna arena” za najbolju fotografiju (Marku Brdaru) takođe je pripala ovom filmu.

„Zlatnu arenu” za najbolju glavnu žensku ulogu osvojila je Tihana Lazović za ulogu u braku zlostavljane Tine u filmu „Samo kad se smijem” Vanje Juranić, u čijoj je koprodukciji učestvovala i naša producentkinja Nikolina Vučetić Zečević. Film „Tragovi” Dubravke Turić, u čijem su nastanku učestvovali i naši producenti Marija i Milan Stojanović, osvojio je tri „Zlatne arene”: za montažu (Dubravka Turić), masku (Snježana Gorup) i za oblikovanje zvuka (Dubravka Premar), a višestruko je nagrađen i film „Garbura” Josipa Žuvana (koproducent je, takođe, naša Nikolina Vučetić Zečević). Za režiju ovog filma Josip Žuvan je osvojio nagradu „Breza” za najboljeg debitanta, glumica Ivana Roščić „Zlatnu arenu” za najbolju sporednu žensku ulogu, a „Pleter vatrometi” „arenu” za najbolje specijalne efekte. Za ulogu Belca u filmu „Eskort” Lukasa Nole Krešimir Mikić osvojio je nagradu za najbolju sporednu mušku rolu, a filmu je pripala i „Zlatna arena” za najbolju scenografiju (Ivan Veljača). „Zlatna arena” za kostimografiju dodeljena je Ivani Zozoli Vargović za kostim u dečjem filmu „Dnevnik Pauline P.” Nevena Hitreca.

„Zlatna arena” za glavnu žensku ulogu u kategoriji hrvatskog manjinskog filma uručena je Kseniji Marinković za ulogu Draginje u filmu „Da li ste videli ovu ženu?”, srpskih redatelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića. U obrazloženju žirija se kaže da „Ksenija Marinković svojom raskošnom sposobnošću transformacije nosi film o ženama koje ne primećujemo, koje su na ovaj ili onaj način gurnute na društvenu marginu”. Za fotografiju u ovom filmu snimateljskom trojcu: Aleksi Radunoviću, Marku Kažiću i Milici Drinić uručena je „Zlatna arena” jer su „jakom vizualnom estetikom stvorili zajednički identitet ovog začudnog filmskog triptiha, a pritom uspešno ostavili i lični autorski potpis na svakoj od epizoda”. „Zlatna arena” za glavnu mušku ulogu u manjinskim koprodukcijama dodeljena je Adnanu Omeroviću za ulogu Zorana u filmu „Najsretniji čovek na svijetu” Teone Strugar Mitevske, a za ulogu Asje u ovom filmu posebno priznanje pripalo je glumici Jeleni Kordić.

Ceremonija dodela „zlatnih arena” prvi put se održala izvan arene, u pulskom Malom rimskom kazalištu (nedavno restaurirano). Posle toga svi laureati su otišli da se publici poklone i u areni. Ovogodišnji jubilarni Pulski festival bio je pun retrospekcija na njegove slavne godine i filmske stvaraoce, razgovora na temu filma i koprodukcija, gostovanja srpskih filmskih autora sa svojim filmovima i mesto za premijere holivudskih hitova „Openhajmer” i „Barbi”, kao i najnovijeg filma Vesa Andersona „Asteroid siti”...