„Велика златна арена” за документарни филм

Пула – Који је најбољи хрватски играни филм ове године? Остали смо ускраћени за тачан одговор, јер су у обе такмичарске категорије – већинских и мањинских продукција победили документарни филмови, а публика је наградила анимирани филм.

Догодило се тако да јубиларној 70. Пули, манифестацији која је основана као фестивал југословенског играног филма, па наставила да живи као фестивал хрватског играног филма, најзначајнија признања освоје дела другог филмског рода. Или, како је то на свом „Фејсбуку” написао некадашњи вишегодишњи уметнички директор Златко Видачковић: „На фестивалу јабука, победиле су крушке и наранџе”. Наравно, ни Видачковић нити ико други може нити жели да спори или умањује вредност овогодишњих главних лауреата или изрази сумњу у легитимне одлуке пет чланица жирија, међу којима је била и наша продуценткиња Маја Поповић Милојевић, већ се некако створио утисак да је играни филм на 70. Пули „извисио”. „Велику златну арену” за најбољи филм 70. Пуле освојио је дугометражни документарац „Веће од трауме”, редитељке Ведране Прибачић, и продуценткиње и сценаристкиње Мирте Пухловски, у којем су ове ауторке „тешке, болне и битне теме мајсторским режијским, сценаристичким и сниматељским поступцима претвориле у потресан и дубоко упечатљив филм о психолошкој рехабилитацији и враћању достојанства жртвама ратних силовања”. У образложењу жирија још се каже да је „Веће од трауме” филм који гледаоца „уводи у искуство најекстремније људске окрутности, али обнавља и веру у људски контакт, у моћ, лековитост и спасоносност солидарности, стрпљења и нежности коју су људи способни једни другима пружити”.

„Златна арена” за најбољу хрватску мањинску копродукцију додељена је документарном филму „Досије Лабудовић: Несврстани”, наше ауторке Миле Турајлић, која је у центар овог комплексно-истраживачког дела ставила рад Стевана Лабудовића, сниматеља „Филмских новости” и личног сниматеља председника Југославије Тита и настанак Покрета несврстаних у тадашњој Југославији. У образложењу награде се, између осталог, каже да је Турајлићева „инвентивним истраживачким поступком у који уплиће властита сећања и емотивне утиске детињства заокружила и поентирала став о важности те велике политичке идеје”.

Награду публике освојио је дугометражни анимирани филм „Цврчак и мравица” Луке Рукавине. Овом неодољивом и изврсно осмишљеном и спроведеном „цртаћу” припала је и награда за најбољи сценарио, у којем су овај редитељ и Рона Жуљ „познату и једноставну Езопову басну реинтерпретирали на савремен, духовит и интелигентан начин, занатски беспрекорно, с вишеслојним хумором и причом која комуницира и са малом и са великом публиком”, а освојена је и „Златна арена” за најбољу филмску музику (Вјерану Шаламон и Коко Москито).

Што се целовечерњег играног филма тиче, по много чему доминантни филм „Сигурно место”, сценаристе и редитеља, али и глумца Јураја Леротића, освојио је „Златну арену” за најбољу режију. Леротић је „режирао потресну личну причу сугестивно и отмено, користио прецизан филмски језик и у потпуности избегао сентименталност, створио је осећај напетости до последњег кадра”. Глумац Горан Марковић, који у Леротићевом филму игра његовог брата Дамира, освојио је „Златну арену” за најбољу мушку ролу и то заслужено, јер је на себе „преузео велику одговорност да сагради клаустрофобични свет човека којем је основни процес трајања у животу неподношљив” и јер је „пунио сваки кадар филма пулсирајућом рањивошћу и прецизно материјализовао неповерење које спречава Дамира да пристане на помоћ од оних који му је очајнички желе пружити”. „Златна арена” за најбољу фотографију (Марку Брдару) такође је припала овом филму.

„Златну арену” за најбољу главну женску улогу освојила је Тихана Лазовић за улогу у браку злостављане Тине у филму „Само кад се смијем” Вање Јуранић, у чијој је копродукцији учествовала и наша продуценткиња Николина Вучетић Зечевић. Филм „Трагови” Дубравке Турић, у чијем су настанку учествовали и наши продуценти Марија и Милан Стојановић, освојио је три „Златне арене”: за монтажу (Дубравка Турић), маску (Сњежана Горуп) и за обликовање звука (Дубравка Премар), а вишеструко је награђен и филм „Гарбура” Јосипа Жувана (копродуцент је, такође, наша Николина Вучетић Зечевић). За режију овог филма Јосип Жуван је освојио награду „Бреза” за најбољег дебитанта, глумица Ивана Рошчић „Златну арену” за најбољу споредну женску улогу, а „Плетер ватромети” „арену” за најбоље специјалне ефекте. За улогу Белца у филму „Ескорт” Лукаса Ноле Крешимир Микић освојио је награду за најбољу споредну мушку ролу, а филму је припала и „Златна арена” за најбољу сценографију (Иван Вељача). „Златна арена” за костимографију додељена је Ивани Зозоли Варговић за костим у дечјем филму „Дневник Паулине П.” Невена Хитреца.

„Златна арена” за главну женску улогу у категорији хрватског мањинског филма уручена је Ксенији Маринковић за улогу Драгиње у филму „Да ли сте видели ову жену?”, српских редатеља Душана Зорића и Матије Глушчевића. У образложењу жирија се каже да „Ксенија Маринковић својом раскошном способношћу трансформације носи филм о женама које не примећујемо, које су на овај или онај начин гурнуте на друштвену маргину”. За фотографију у овом филму сниматељском тројцу: Алекси Радуновићу, Марку Кажићу и Милици Дринић уручена је „Златна арена” јер су „јаком визуалном естетиком створили заједнички идентитет овог зачудног филмског триптиха, а притом успешно оставили и лични ауторски потпис на свакој од епизода”. „Златна арена” за главну мушку улогу у мањинским копродукцијама додељена је Аднану Омеровићу за улогу Зорана у филму „Најсретнији човек на свијету” Теоне Стругар Митевске, а за улогу Асје у овом филму посебно признање припало је глумици Јелени Кордић.

Церемонија додела „златних арена” први пут се одржала изван арене, у пулском Малом римском казалишту (недавно рестаурирано). После тога сви лауреати су отишли да се публици поклоне и у арени. Овогодишњи јубиларни Пулски фестивал био је пун ретроспекција на његове славне године и филмске ствараоце, разговора на тему филма и копродукција, гостовања српских филмских аутора са својим филмовима и место за премијере холивудских хитова „Опенхајмер” и „Барби”, као и најновијег филма Веса Андерсона „Астероид сити”...