Slučaj Tramp – politički dvoboj

Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji je verovatno i republikanski kandidat za naredne izbore, te samim tim i mogući „novi/stari” predsednik SAD, već dugo se optužuje za niz krivičnih dela, počev od plaćanja za „ćutanje” ženi sa kojom je navodno imao seksualne odnose na komercijalnoj osnovi, pa do neovlašćenog posedovanja tajnih dokumenata.

Nedavnom optužbom koja deluje i kao najopasnija, Tramp se tereti da je u januaru 2021. suočen sa izbornim porazom, svoje pristalice pozvao je na proteste, tvrdeći da su izbori „pokradeni”. Usledili su potom veliki nemiri i upad demonstranata u zgradu Kongresa. Tada su povređeni kako neki policajci, tako i mnogi učesnici protesta, a bilo je i stradalih. Teško je tada stradao i „imidž” SAD. Tužilac tvrdi da je Tramp svesno lagao. Obrnuto, Tramp ostaje pri tvrdnji da je zaista bilo izborne prevare, a da je razotkrivajući prevaru, on samo postupao u „izbornoj areni”, ispoljavajući politički stav u skladu sa ustavom garantovanom slobodom mišljenja i govora.

Tvrdnje o izbornoj prevari su ranije bile apsolutno nezamislive u političkom sistemu SAD. Bilo je i u SAD nekih predsednika optuživanih za krivična dela. Poznata je Niksonova afera „Votergejt”. Regan se, iako „pobednik u hladnom ratu” i jedan od najznačajnijih predsednika SAD, suočavao sa optužbom da je nelegalno i to uz „tajni dil sa Iranom”, finansirao tzv. kontraše u Nikaragvi. Klinton je javno lagao o prirodi svoje veze sa Monikom Levinski, a onda je suočen sa dokazima, lakonski tvrdio da pod „seksualnim odnosom nije podrazumevao i oralni seks”. Nikada to nije išlo tako daleko kao u slučaju Trampa.

Stav specijalnog tužioca, za kojeg Tramp ističe da je „politički ostrašćen”, te da je „pravosudno oruđe” njegovih političkih protivnika, proizlazi i iz nekih specifičnosti krivičnog prava SAD, gde se na saveznom nivou primenjuje koncepcija o jedinstvenom izvršiocu, izvorno utemeljena još u jednom „drevnom” zakonu iz 1790, bitno modifikovanom u 20. veku. Učiniocem/izvršiocem krivičnog dela smatra se ne samo svako ko direktno izvrši krivično delo, već i onaj ko izvršenje krivičnog dela pomogne bilo fizički, bilo psihičkim podupiranjem, ili ko drugom naređuje izvršenje krivičnog dela, ili podstiče/podstrekava na izvršenje krivičnog dela. Takođe se učiniocem/izvršiocem krivičnog dela smatra i svako ko voljno prouzrokuje izvršenje krivičnog dela, koje je neposredno izvršilo drugo lice. Tako je uz propisivanje odgovornosti neposrednog, ali i posrednog izvršioca, na isti način predviđeno kažnjavanje i klasičnih saučesnika poput pomagača i podstrekača u smislu evropsko-kontinentalnog krivičnog prava. Tramp i nekolicina njegovih saradnika, optužuju se i za zaveru, koja je veoma širok oblik odgovornosti za krivično delo u SAD. Ona postoji kada dva ili više lica nastoje da ostvare određeni protivpravni cilj ili da upotrebom protivpravnih sredstava postignu pravom dozvoljeni cilj.

Kada se radi o podsticanju neodređenog broja/kruga lica na vršenje krivičnog dela/krivičnih dela, treba imati na umu i jedno izuzetno važno pravilo sadržano u Prvom amandmanu na Ustav SAD, koji garantuje sloboda govora. Tramp se upravo i poziva na slobodu govora i tvrdi da je optužen samo zbog svog javno iznetog političkog stava.

Sloboda govora, iako ustavnopravno garantovana nije „bezbolna”. Ona mora biti u odgovarajućem balansu u odnosu na efekte koji mogu proizići iz „govora”. U krivičnopravnoj teoriji i praksi SAD se značajnim smatra slučaj Klarensa Brandenburga. On je u jednoj ruralnoj oblasti Ohaja bio vođa ogranka „Kju klus klana”, rasističke organizacije utemeljene na ideji suprematije bele rase. Leta 1964. godine je u jednoj TV emisiji verbalno podržao nerede koji su bili snimljeni i emitovani. Prikazana je gomila naoružanih ljudi koji su izvikivali rasističke parole, nosili zapaljene drvene krstove i izgledali kao članovi „KK klana”. Neki iz te rulje su pozivali i na osvetu Crncima i Jevrejima. Bilo je i zahteva za proterivanje američkih Crnaca u Afriku, a američkih Jevreja u Izrael. Pozivalo se na nasilje prema svima koji podržavaju Crnce i Jevreje, uz insistiranje da „naš Predsednik”, „naš Kongres” i „naš Vrhovni sud”, kontinuirano ugnjetavaju „belu rasu”. Najavili su i marš na Kongres 4. jula, na Dan nezavisnosti, koji je najveći nacionalni praznik SAD. Brandenburg je bio oglašen krivim, jer je sud utvrdio da je podsticao nasilje svojim govorom, te time bio i deo zavere. Presudu je potvrdio jedan od apelacionih sudova Ohaja. Potom žalbu okrivljenog odbija i Vrhovni sud SAD, konstatujući da osudom nije došlo do povrede ustavnih prava.

Ne mogu se praviti jasne paralele između slučaja „Brandenburg” i slučaja „Tramp”, ali će i za bivšeg američkog predsednika ključno biti pozivanje ne ustavnopravno garantovanu slobodu govoru. Trampova odbrana će u krivičnopravnom smislu verovatno biti fokusirana na tvrdnju da je s jedne strane, Tramp i u vreme kada je to govorio, isto kao i danas, bio/ostao čvrsto ubeđen da je zaista bio žrtva izborne prevare, te da stoga, nije svesno iznosio bilo kakvu laž, a da je s druge strane, javnim ispoljavanjem stava o ishodu izbora i uzrocima t(akv)og ishoda, samo manifestovao svoje ustavno pravo. Tome će se u političkom smislu dodati i da je „na delu” progon političkog protivnika i izbornog rivala, te da se radi o svojevrsnom „lovu na veštice” i korišćenju pravosuđa kao „oruđa” za politički obračun.

Optužbe formalno nisu smetnja da Tramp učestvuje na izborima. One čak po nekim podacima podižu njegovu popularnost u delu glasačkog tela. Tramp se izjasnio da nije kriv, tako da u finalu sledi suđenje kao „stranački dvoboj” na „sudskoj pozornici” pred porotom, koja odlučuje da li su ubedljiviji argumenti tužioca ili odbrane. Ako bi Tramp bio osuđen, onda bi postojala i mogućnost da Vrhovni sud u krajnjoj liniji bude „spasilačka konjica” za bivšeg predsednika, što je kao i uvek, „na dugom štapu”. Ukoliko bi Tramp uprkos osudi postao predsednik SAD, tada bi se kao veoma interesantno pitanje, za koje se već sada u SAD tvrdi da predstavlja potencijalnu „pravnu prazninu”, ispoljila mogućnost „samopomilovanja”, što znači da američki predsednik pomiluje sam sebe.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu