Turska planira nove upade u Irak

Specijalno za „Politiku” 
Istanbul, 21. septembra – Novi načelnik turskog Generalštaba Ilker Basbug, čim je preuzeo tu funkciju, izjavio je da će mu jedan od prvih zadataka biti borba protiv kurdskih separatista i terorista.

„Vojne operacije protiv pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK) biće nastavljene”, obećao je turski general koji se nalazi na čelu najveće NATO armije posle američke. U vladi ne sede skrštenih ruku. U dogovoru sa vodećim oficirima odlučeno je da se od Medžlisa (parlamenta), u skladu sa ustavom, zatraži dozvola da vojska može, kada proceni, da upada u severni Irak, u kome su mnogi kurdski gerilci našli sklonište.

To će, u stvari, biti produženje postojeće odluke  čija važnost ističe ovih dana, objasnio je portparol turskog kabineta Džemil Čiček. Iako poslanici tek treba da se izjasne o tom predlogu, niko ne sumnja da će armija dobiti „zeleno svetlo” za prekogranične operacije. Svejedno što u Bagdadu traže od Ankare da poštuje irački suverenitet i teritorijalni integritet.

Borba protiv kurdskih pobunjenika, koji traže autonomiju i nezavisnost svog naroda, jedno je od retkih pitanja oko kojeg sve partije, na vlasti ili u opoziciji, imaju jedinstven stav. Izuzetak je mala opoziciona prokurdska Partija demokratskog društva (DTP), koja ima dvadesetak od ukupno 550 poslanika. Ali ona bi uskoro, baš zarad toga, mogla da nestane sa turske političke mape, pošto se pred Ustavnim sudom vodi postupak za njeno zatvaranje. Stradanje DTP je počelo onog časa kada se ona javno založila za „autonomiju Kurda na jugoistoku Turske”, gde pretežno žive pripadnici tog naroda. U Turskoj ih ima 12 miliona, što će reći svaki šesti stanovnik zemlje je – Kurd.

„DTP se pretvorio u centar separatističkih aktivnosti i ima stalne veze sa PKK”, ističe glavni javni tužilac i tvrdi da on podržava terorizam.

Lider prokurdske stranke Ahmet Turk odbacio je optužbe i tvrdi da njegova partija nema organizovane veze sa PKK. On se nada da će izbeći najgore pošto se DTP zalaže za političko, demokratsko rešenje kurdskog problema. Turk, međutim, nikad nije izustio da je PKK teroristička organizacija, kako to, pored Turske, misle u SAD i EU. To mu ovde nikad neće oprostiti.

Kada su se našli na udaru turske armije i policije, mnogi pripadnici zabranjene PKK, njih oko tri hiljade, prebegli su u severni Irak. U tamošnjim planinskim vrletima oni imaju svoje baze i odatle povremeno napadaju ciljeve u Turskoj. Pod izgovorom borbe protiv terorizma, turska armija povremeno upada u severni Irak, i ili artiljerijom ili avionima bombarduje kurdska uporišta. U februaru je u Irak upalo više od 10.000 askera, koji su se tamo nedelju dana obračunavali sa kurdskim gerilcima. Povukli su se tek posle intervencije predsednika Buša, pošto se u Pentagonu boje da bi masovno i duže tursko prisustvo u severnom Iraku moglo da otvori novi front, haos u kome se ne bi znalo ko u koga puca.

U Generalštabu tvrde da su separatistima ove godine „naneti teški gubici”, ali sudeći prema planovima Ankare novi upadi u severni Irak tek se očekuju, da bi se jednom zasvagda stalo na put pripadnicima PKK. Čeka se nova dozvola parlamenta za prekogranične operacije, dok gerilci pokušavaju da popune proređene redove. Novi borci se, prema poslednjim saznanjima, najčešće regrutuju među pripadnicima radikalnih levičarskih grupa, koji već podmeću bombe u Istanbulu i drugim mestima da bi skrenuli pažnju javnosti na svoju borbu.

V. Lalić