Турска планира нове упаде у Ирак

Специјално за „Политику” 
Истанбул, 21. септембра – Нови начелник турског Генералштаба Илкер Басбуг, чим је преузео ту функцију, изјавио је да ће му један од првих задатака бити борба против курдских сепаратиста и терориста.

„Војне операције против припадника Радничке партије Курдистана (ПКК) биће настављене”, обећао је турски генерал који се налази на челу највеће НАТО армије после америчке. У влади не седе скрштених руку. У договору са водећим официрима одлучено је да се од Меџлиса (парламента), у складу са уставом, затражи дозвола да војска може, када процени, да упада у северни Ирак, у коме су многи курдски герилци нашли склониште.

То ће, у ствари, бити продужење постојеће одлуке  чија важност истиче ових дана, објаснио је портпарол турског кабинета Џемил Чичек. Иако посланици тек треба да се изјасне о том предлогу, нико не сумња да ће армија добити „зелено светло” за прекограничне операције. Свеједно што у Багдаду траже од Анкаре да поштује ирачки суверенитет и територијални интегритет.

Борба против курдских побуњеника, који траже аутономију и независност свог народа, једно је од ретких питања око којег све партије, на власти или у опозицији, имају јединствен став. Изузетак је мала опозициона прокурдска Партија демократског друштва (ДТП), која има двадесетак од укупно 550 посланика. Али она би ускоро, баш зарад тога, могла да нестане са турске политичке мапе, пошто се пред Уставним судом води поступак за њено затварање. Страдање ДТП је почело оног часа када се она јавно заложила за „аутономију Курда на југоистоку Турске”, где претежно живе припадници тог народа. У Турској их има 12 милиона, што ће рећи сваки шести становник земље је – Курд.

„ДТП се претворио у центар сепаратистичких активности и има сталне везе са ПКК”, истиче главни јавни тужилац и тврди да он подржава тероризам.

Лидер прокурдске странке Ахмет Турк одбацио је оптужбе и тврди да његова партија нема организоване везе са ПКК. Он се нада да ће избећи најгоре пошто се ДТП залаже за политичко, демократско решење курдског проблема. Турк, међутим, никад није изустио да је ПКК терористичка организација, како то, поред Турске, мисле у САД и ЕУ. То му овде никад неће опростити.

Када су се нашли на удару турске армије и полиције, многи припадници забрањене ПКК, њих око три хиљаде, пребегли су у северни Ирак. У тамошњим планинским врлетима они имају своје базе и одатле повремено нападају циљеве у Турској. Под изговором борбе против тероризма, турска армија повремено упада у северни Ирак, и или артиљеријом или авионима бомбардује курдска упоришта. У фебруару је у Ирак упало више од 10.000 аскера, који су се тамо недељу дана обрачунавали са курдским герилцима. Повукли су се тек после интервенције председника Буша, пошто се у Пентагону боје да би масовно и дуже турско присуство у северном Ираку могло да отвори нови фронт, хаос у коме се не би знало ко у кога пуца.

У Генералштабу тврде да су сепаратистима ове године „нанети тешки губици”, али судећи према плановима Анкаре нови упади у северни Ирак тек се очекују, да би се једном засвагда стало на пут припадницима ПКК. Чека се нова дозвола парламента за прекограничне операције, док герилци покушавају да попуне проређене редове. Нови борци се, према последњим сазнањима, најчешће регрутују међу припадницима радикалних левичарских група, који већ подмећу бомбе у Истанбулу и другим местима да би скренули пажњу јавности на своју борбу.

В. Лалић