„Rotkova soba” na pozajmici Parizu

Kompletna „Rotkova soba”, odnosno svih devet dela velikog slikara Marka Rotka koje poseduje Tejt galerija u Londonu, naći će se ove jeseni u Parizu. Naime, kako je objavio „Artnewspaper”, u atraktivnom prostoru Fondacije „Luj Viton”, čije se poznato zdanje nalazi u pariskoj Bulonjskoj šumi, od 18. oktobra ove godine pa do 2. aprila 2024. održavaće se velika retrospektivna izložba posvećena ovom velikanu apstraktnog ekspresionizma, i dela koja će stići iz prestonice Velike Britanije biće veliki doprinos ambiciozno zamišljenoj postavci.

Kako je navedeno, Rotkovi radovi o kojima je reč naručeni su 1958. i bilo je zamišljeno da „u formi murala” ukrase restoran „Četiri godišnja doba” u njujorškoj Sigramovoj zgradi, ali se Rotko povukao iz projekta s obrazloženjem da je pomenuti restoran mesto koje je neprikladno za ono što želi da kaže i pokaže svojim slikama.

 Izložbena prostorija u londonskoj Tejt galeriji u kojoj su se dela nalazila ugostila je poslednjih godina retrospektivu Saja Tvomblija i biće ponovo dostupna publici kada u njoj budu izložena dela Džoan Mičel, a koja će ovoj galeriji pozajmiti Fondacija „Luj Viton”.

Suzan Pejdž, jedna od kustoskinja pariske predstojeće izložbe i umetnički direktor ove fondacije, podseća detaljnije da je cela „Rotkova soba” koja će biti izložena i to po zamisli autora, originalno naručena za restoran koji je dizajnirao Filip Džonson u zgradi koju je projektovao Mis van der Roe.

Kako je najavljeno, drugi kustos postavke biće niko drugi do Kristofer Rotko, sin velikog umetnika, a pred posetiocima će se naći čak 115 dela koja dolaze, između ostalog, i iz zbirke Nacionalne galerije iz Vašingtona, Menil kolekcije iz Hjustona i Fodacije „Bejeler” iz Bazela.

U saopštenju dostavljenom medijima kaže se da će velika izložba biti hronološki postavljena u svim izložbenim salama zdanja fondacije i da će pratiti celu slikarevu karijeru od najranijih radova na kojima je prisutna figuracija pa do apstraktnih dela po kojima je najpoznatiji. Postavku će otvoriti umetnikov jedini autoportret nastao 1936, koji se nalazi u kolekciji Kristofera Rotka, a odmah za njim posetioci će se susresti sa delima nastalim tridesetih godina prošlog veka na kojima su urbani pejzaži poput Njujorške podzemne železnice. Biće tu, naravno, radovi nastali četrdesetih, koji reflektuju Rotkovo kretanje prema apstrakciji. „Rotko je nanosio tanke slojeve boje na platno kako bi stvorio nepravilne forme koje fluktuiraju na prostoru slike”, opis je tog dela opusa koji se može pronaći na sajtu Muzeja savremene umetnosti u Njujorku, a koji prenose strani mediji.

„U srcu izložbe biće apstrakcije iz takozvanog klasičnog perioda, u kojem se ovaj vrstan kolorista uzdigao do blistavog, briljantno misterioznog kolorističkog izraza. Ovaj njegov najbolji period biće posebno istaknut i predstavljen posredstvom sedamdesetak dela uključujući i dve izvanredne grupe radova, prve iz Filips kolekcije iz Vašingtona i druge iz Tejta”, dodala je Suzan Pejdž.

Dela Alberta Đakometija biće izložena uz Rotkove poznije radove čime će biti evocirana i oživotvorena nerealizovana narudžbina Uneska iz 1967. Tada je bilo predloženo da se u zgradi ove organizacije u Parizu jedni pored drugih prikažu Đakometijev „Čovek koji hoda” i Rotkova dela iz serije „Crna i siva”.

„U odnosu sa Đakometijevim skulpturama ona poseduju gustinu i svečanost, ali i tenziju u svetlu koje se čini da se dirljivost kojoj je težio Rotko pojavljuje u novoj formi”, ističe umetnička direktorka fondacije.

Inače u Fondaciji je u toku velika i vrlo posećena postavka na kojoj su u dijalogu dela Baskijata i Vorhola. Ona će trajati do 28. avgusta.