Zeleni krov na podzemnoj garaži u Skerlićevoj ulici

Biće podzemna troetažna garaža sa 356 mesta za parkiranje automobila od kojih je 19 rezervisano za osobe sa invaliditetom, vračarska parcela na kojoj će biti sagrađena ima 7.776 kvadratnih metara, u javno parkiralište od 12.353 kvadrata ulaziće se i izlaziti iz Skerlićeve ulice. Krov poluukopanog dela budućeg objekta pravougaone osnove biće ozelenjen, dok će krov ukopanog dela garaže ispred ulaza u Narodnu biblioteku Srbije (NBS) biti ravan, prohodan krov koji će postati pešački plato. Veza između ta dva nivoa ostvarena je preko širokog stepeništa, koje je postavljeno upravno na ulaz u biblioteku i planirano kao mesto za odmor i zadržavanje posetilaca. Gradnja garaže u južnom delu Svetosavskog platoa između objekta Narodne biblioteke Srbije i Skerlićeve, kao i ispod trase te ulice trebalo bi da počne ove godine, a u upotrebi da bude 2024. Ovi su detalji budućeg podzemnog parkirališta na Vračaru za koje je javnost saznala zahvaljujući zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje javne podzemne garaže Skerlićeva koji je na javnom uvidu do 21. avgusta.

Tom dokumentu prethodili su lokacijski uslovi koje je u junu ove godine investitor JKP „Parking servis” dobio od Sekretarijata za urbanizam. Autori idejnog rešenja buduće garaže su firme „PC art” i „Mitarh”, odnosno tim arhitekata akademik Branislav Mitrović, Đorđe Alfirević, Jelena Mitrović, Pavle Stamenović, Marija Miković i Dušica Mihovski.

– Koncept izgradnje javne podzemne garaže zasnovan je na mimikričnom stavu i poštovanju arhitekture zaštićenog objekta Narodne biblioteke Srbije. Objekat garaže je gotovo u potpunosti ukopan i usklađen sa topografijom i nivelacijama okolnog partera. Arhitekturu objekta čini forma zatravljenog „zatalasanog” krova, čija gornja regulacija proističe iz nivelete partera oko biblioteke, dok je prema Skerlićevoj ulici formiran zasek preko koga

se unutrašnjost garaže otvara prema okruženju. Popločani deo krova garaže formira pristupni plato ispred administrativnog ulaza u biblioteku, koji se nadovezuje na stepenasti amfiteatar na granici između pristupnog platoa i zatravljenog krova garaže. Glavni pešački pristup garaži je iz Skerlićeve ulice na mestu pristupnog platoa koji je određen kotom službenog ulaza u biblioteku na nivou niskog prizemlja – navedeno je u zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje podzemne garaže Skerlićeva. U tom dokumentu piše i to da se predloženom intervencijom težilo formiranju novog, urbanistički definisanog i prepoznatljivog gradskog prostora koji će u prvi plan postaviti objekat Narodne biblioteke Srbije.

I tom zdanju nacionalne institucije sledi rekonstrukcija kako bi NBS okončala dugogodišnji problem – nedostatak prostora za smeštaj bibliotečke građe. Zato će biti izgrađen novi objekat sa četiri podzemna nivoa od oko 12.500 kvadrata sa depoima, višenamenskim izložbenim prostorom i kancelarijskim blokom. Takvo ukopano rešenje za proširenje postojećih depoa NBS-a ponudili su prof. Mitrović (studio „Mitarh”) i doc. dr Đorđe Alfirević i sa tom idejom pre dve godine pobedili na arhitektonskom konkursu.

I iznad zemlje na Svetosavskom platou arhitekta Mitrović ostaviće autorski pečat. Sa kolegom Dejanom Miljkovićem dobio je posao, doduše bez javnog arhitektonskog nadmetanja, Srpska pravoslavna crkva direktno ih je angažovala da urede prostor ispred Hrama Svetog Save. Prema njihovom idejnom rešenju za rekonstrukciju Svetosavskog platoa, sa njegove leve strane naspram zdanja Narodne biblioteke Srbije biće šuma sa dečjim igralištem, a između nje i biblioteke centralna pešačka staza, koja će otvoriti nove vizure na crkvu. Ispred nje će biti mnogo više mesta za vernike nego do sada. Postojeća fontana biće uklonjena, a nova neće biti klasičan vodoskok. Obnovom tog dela Vračara predviđena je i gradnja novog objekta – zgrade patrijaršije u nastavku postojećeg Parohijskog doma uz Katanićevu ulicu. Sređivanje Svetosavskog platoa, prostora koji se duže od veka planira, projektuje, preprojektuje, započeto je pre tri godine, ali nikako da se okonča.

Daliborka Mučibabić