Зелени кров на подземној гаражи у Скерлићевој улици

Биће подземна троетажна гаража са 356 места за паркирање аутомобила од којих је 19 резервисано за особе са инвалидитетом, врачарска парцела на којој ће бити саграђена има 7.776 квадратних метара, у јавно паркиралиште од 12.353 квадрата улазиће се и излазити из Скерлићеве улице. Кров полуукопаног дела будућег објекта правоугаоне основе биће озелењен, док ће кров укопаног дела гараже испред улаза у Народну библиотеку Србије (НБС) бити раван, проходан кров који ће постати пешачки плато. Веза између та два нивоа остварена је преко широког степеништа, које је постављено управно на улаз у библиотеку и планирано као место за одмор и задржавање посетилаца. Градња гараже у јужном делу Светосавског платоа између објекта Народне библиотеке Србије и Скерлићеве, као и испод трасе те улице требало би да почне ове године, а у употреби да буде 2024. Ови су детаљи будућег подземног паркиралишта на Врачару за које је јавност сазнала захваљујући захтеву за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта изградње јавне подземне гараже Скерлићева који је на јавном увиду до 21. августа.

Том документу претходили су локацијски услови које је у јуну ове године инвеститор ЈКП „Паркинг сервис” добио од Секретаријата за урбанизам. Аутори идејног решења будуће гараже су фирме „ПЦ арт” и „Митарх”, односно тим архитеката академик Бранислав Митровић, Ђорђе Алфиревић, Јелена Митровић, Павле Стаменовић, Марија Миковић и Душица Миховски.

– Концепт изградње јавне подземне гараже заснован је на мимикричном ставу и поштовању архитектуре заштићеног објекта Народне библиотеке Србије. Објекат гараже је готово у потпуности укопан и усклађен са топографијом и нивелацијама околног партера. Архитектуру објекта чини форма затрављеног „заталасаног” крова, чија горња регулација проистиче из нивелете партера око библиотеке, док је према Скерлићевој улици формиран засек преко кога

се унутрашњост гараже отвара према окружењу. Поплочани део крова гараже формира приступни плато испред административног улаза у библиотеку, који се надовезује на степенасти амфитеатар на граници између приступног платоа и затрављеног крова гараже. Главни пешачки приступ гаражи је из Скерлићеве улице на месту приступног платоа који је одређен котом службеног улаза у библиотеку на нивоу ниског приземља – наведено је у захтеву за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта изградње подземне гараже Скерлићева. У том документу пише и то да се предложеном интервенцијом тежило формирању новог, урбанистички дефинисаног и препознатљивог градског простора који ће у први план поставити објекат Народне библиотеке Србије.

И том здању националне институције следи реконструкција како би НБС окончала дугогодишњи проблем – недостатак простора за смештај библиотечке грађе. Зато ће бити изграђен нови објекат са четири подземна нивоа од око 12.500 квадрата са депоима, вишенаменским изложбеним простором и канцеларијским блоком. Такво укопано решење за проширење постојећих депоа НБС-а понудили су проф. Митровић (студио „Митарх”) и доц. др Ђорђе Алфиревић и са том идејом пре две године победили на архитектонском конкурсу.

И изнад земље на Светосавском платоу архитекта Митровић оставиће ауторски печат. Са колегом Дејаном Миљковићем добио је посао, додуше без јавног архитектонског надметања, Српска православна црква директно их је ангажовала да уреде простор испред Храма Светог Саве. Према њиховом идејном решењу за реконструкцију Светосавског платоа, са његове леве стране наспрам здања Народне библиотеке Србије биће шума са дечјим игралиштем, а између ње и библиотеке централна пешачка стаза, која ће отворити нове визуре на цркву. Испред ње ће бити много више места за вернике него до сада. Постојећа фонтана биће уклоњена, а нова неће бити класичан водоскок. Обновом тог дела Врачара предвиђена је и градња новог објекта – зграде патријаршије у наставку постојећег Парохијског дома уз Катанићеву улицу. Сређивање Светосавског платоа, простора који се дуже од века планира, пројектује, препројектује, започето је пре три године, али никако да се оконча.

Далиборка Мучибабић