​Priča s naravoučenijem

U Lajpcigu, godine 1899, rođena je Anita Berber. Samo 29 godina kasnije umrla je u Berlinu. Sahranjena je na prosjačkom groblju. Sa 16 godina odlazi u Berlin i plesnim nastupima u kabareu započinje svoju vrtoglavu umetničku karijeru i život koji, i dan-danas, predstavlja obrazac smrtonosne dekadencije, provokacije i ekstravagancije. Sa 18 godina ide iz filma u film. U narednih pet godina glumi u 25 filmova. U filmu Različita od drugih, prvi nemi film koji pokazuje razumevanje za homoseksualnost, glumi 1919. godine. Nacisti ga, kasnije, zabranjuju. Skandali postaju sastavni deo njenog života. A bilo ih je toliko da je i razvratni Berlin, dvadesetih godina prošlog veka, morao da obrati pažnju. Nije bilo samo to što se u javnosti pojavljivala potpuno gola, ogrnuta samo u kratku bundu. Nije bilo ni samo to što je na sceni, takođe, plesala potpuno gola, u predstavama kojima je davala izazovne nazive – Kokain, Morfijum, Azil, Brodolom, Plesovi seksa i ekstaze. Nije bilo ni samo to što je bila alkoholičarka, ovisnica od kokaina, opijuma i morfijuma. Nije bilo ni samo to što je njen omiljen narkotik bio mešavina hloroforma i etera, u koju bi utapala ružine pupoljke koje bi, kasnije jela, list po list. Nije to bilo ni samo to što je posvuda išla s pripitomljenim majmunom koji je, znatiželjan, čučao na njenom ramenu, dok je njoj oko vrata visio medaljon napunjen kokainom. Nije to bilo ni samo to što je iz dogovorenog braka otišla u seksualnu vezu s vlasnicom bara, ali istovremeno i sa njenom kćerkom. Nije to bilo ni samo to što je živela u apartmanu berlinskog hotela Adlen, gde je priređivala orgije koje su ponekad trajale danima.

Glavni skandal bio je u tome što je Ana Berber javno, bez stida, bučno i jače od svih, živela sve vrste nastranosti i tako zavladala Berlinom, gde su seks i ekstravagancija, uronjeni u raspusnu atmosferu „kraja sveta”, već uveliko bili norma. Jedne lude noći, u berlinskom kazinu, upoznaje biseksualnog plesača Sebastijana Drozea. Ubrzo se venčaju, zajednički stvaraju predstavu Izopačenost, strava i ekstaza, s kojom kreću na turneju po Evropi. Sve što zarade troše na cipele, bunde, nakit i kokain. U Beču im ponestaje novca, Anu optužuju za pljačku i nasilničko ponašanje. Proteruju ih iz Austrije. Droze koristi priliku, krade Anine bunde i nakit, prodaje ih, i beži u Njujork. Ana se vraća u Berlin, gde živi s majkom. Upoznaje američkog gej plesača Henrija Hofmana, za koga se i udaje. Kreću na međunarodnu turneju sa zajednički stvorenom predstavom Plesovi seksa i ekstaze.

Pariski san

Kada su stigli do Zagreba, Anu je zapalo šest nedelja zatvora jer je javno, na sceni, vređala kralja Jugoslavije. Posle ovog incidenta kreću dalje, po Evropi i Bliskom istoku. Jula meseca 1928. tokom nastupa u Bejrutu, Ana pada u nesvest. Lekari otkrivaju da je u poodmakloj fazi plućne tuberkuloze. Zbog stanja u kome se našla putovanje nazad, do Berlina, trajalo je četiri meseca. Umrla je 10. novembra 1928. godine. Legenda, ili trač, govore da je umrla okružena iglama i špricevima. Iza nje ostao je portret koji je stvorio čuveni ekspresionista Oto Diks. Snažnim potezima on dočarava energiju žene koja je vratolomnim tempom protutnjala kroz međuratnu Nemačku, jureći u smrt. Danas sva istorija performansa, fluksusa, avangardnog pozorišta, gej klubova, parada ponosa, kokaina u najvišim državnim i poslovnim adresama, legalizovanja marihuane u desetinama država, stradanja od side, skandala, provokacija, golotinje na sceni i na filmu, razvrata i smrti (označene kao OD – overdose) Majkla Džeksona, Princa, Elvisa, Ejmi Vajnhaus i bezbroj anonimnih avanturista, širom sveta, deluje baš kao opijumski san Ane Berber. Odsanjan sto godina pre sadašnjeg vremena, koje sve više deluje baš kao da je „kraj sveta”.

Da li ova priča ima naravoučenije? Možda je ono u spoznaji da će se sve što ljudski um zamisli i odsanja u jenom momentu, u jednoj epohi, i desiti. Stoga vredi obratiti pažnju na to šta današnji ljudi, pogotovo oni koji kroz život jure kao bolidi, zamišljaju i šta saznaju. Jer to će se kad-tad i desiti. Kao što su se snovi jedne devojke iz malog holandskog grada, da živi i postane slavna u Parizu, sasvim izvesno i desili i, za sva vremena, upisali je kao prototip fatalne žene i kao najveću špijunku 20. veka. Od malena sviđaju joj se muškarci u vojničkoj uniformi. Preko oglasa udaje se za 20 godina starijeg oficira Holandske vojske i sa njim odlazi u Indoneziju. U braku trpi nasilje i prevare. Po povratku u Holandiju beži iz braka i odlazi, bez prebijene pare, u Pariz. Preživljava kao prostitutka i vajarski model. Kao izvanredna jahačica radi u cirkusu. Gazda predlaže da počne da se bavi plesom. Ona prihvata i daje sebi umetničko ime – Mata Hari, što na javanskom znači – oko dana. Uz pomoć bogatog patrona svoj egzotični, orijentalni ples predstavlja elitnoj publici. Preko noći postaje senzacija. Uspeh je toliki da proizvodi dobijaju njeno ime, a ona nastupa u najprestižnijim klubovima, palatama i salonima tog vremena. Ne samo u Parizu već i na turnejama širom Evrope. Ključ njenog uspeha je u oslobođenom, naizgled ritualnom, pokretu kojim sa sebe skida jedan po jedan deo kostima dok, na kraju, na sceni, ne ostaje potpuno gola.

Porede je sa Isidorom Dankan, ali ona, kroz ples, živi samo jedan deo svog pariskog sna.

Drugi deo sastoji se od nepreglednog niza seksualnih veza s najistaknutijim muškarcima tog vremena: visokim oficirima, prinčevima, bankarima, ambasadorima, ministrima. Postaje najpoznatija kurtizana Pariza. Za sve njih voljna je da priređuje i privatne plesne predstave koje joj donose ogromne svote novca. Ali poklanjaju joj i velelepne vile, nakit, zlato, dragocenosti. Ona svima govori da je orijentalnog porekla i da su njeni plesovi otelotvorenje mističnih, ali uzvišenih duhovnih vrednosti Dalekog istoka. Evropom vlada pomama za svim što je „orijentalno” i ona je prava žena, u pravom momentu, na pravom mestu. Prvi svetski rat zatiče je u Nemačkoj. U pokušaju da se vrati u Pariz Nemci joj, na granici, oduzimaju sve što je posedovala. U Holandiju, još jednom, stiže bez prebijene pare. Špijunka postaje iz potrebe da preživi. Nemački konzul je vrbuje i ona, za 20.000 franaka, pristaje da radi za Nemce. Dobija kodirano ime H21. U Pariz kreće preko Londona, tamo zapada za oko Britanskoj obaveštajnoj službi, koja upozorava Francuze. Oni, takođe, odlučuju da je vrbuju. Mata Hari pravi grešku koju špijun, kakav god da je, ne sme sebi da dozvoli. Zaljubljuje se u 21 godinu mlađeg ruskog oficira Vladimira Maslova. Da bi došla do novca kojim bi sa Maslovim započela nov život, pristaje da špijunira i za Francuze.

Osmeh streljačkom stroju

Njeno dotadašnje špijuniranje za Nemce je mizerno. U Španiji glavni nemački špijun procenjuje da ona sabotira svoju ulogu i šalje telegram u Berlin koji to i konstatuje. Koristi šifru za koju Nemci znaju da je provaljena od strane saveznika. Prislušna stanica na vrhu Ajfelovog tornja presreće nemački telegram. Mata Hari upada u klopku. U međuvremenu su i Francuzi nezadovoljni njenim učinkom. Provaljeni telegram bio je dovoljan da je optuže za izdaju. U ratno vreme, kada se čini da saveznici klize u poraz, afera u kojoj se sudi slavnoj umetnici i kurtizani, za izdaju džave, služi da skrene pažnju javnosti s ratnih neprilika. Ne pomažu joj ni njeni bivši, a ni aktuelni ljubavnici. Ne pomaže joj ni to što ima državljanstvo neutralne države Holandije. Mesecima je drže u zatvoru, pokušavaju da izvuku konkretno priznanje. Naime, dokazi za stvarno špijuniranje i izdaju su manjkavi. Uspevaju da, kroz izvrtanje nečijih izjava, sklope podlogu za suđenje koje započinje 24. jula 1917. godine. Vojni sud presuđuje smrtnu kaznu. U zoru 15. oktobra 1917. godine Mata Hari izlazi pred streljački stroj od 12 vojnika. Ona odbija povez preko očiju, a legenda kaže da je, neposredno pred streljanje, streljačkom stroju uputila širok osmeh i poljubac. Od tog samrtnog momenta njen život je postao jedna od najvećih legendi 20. veka. O njoj su snimljeni brojni filmovi, u najpoznatijem igrala ju je Greta Garbo, snimljene TV serije, napisane knjige, istorijske studije, romani, čak i stripovi. Sigurno je da Mata Hari nikada nije mogla da pomisli, a kamoli da sanja smrt kakvu je doživela. Ali s njenom slavom, načinom života, uspehom i bogatstvom, sigurno je bilo mnogo onih koji su sanjali da je uklone. Tako da stoji naravoučenije o tome kako se sve što ljudi sanjaju kad-tad i ostvari. Samo što ta ostvarenja mogu da naiđu s raznih, često i neočekivanih strana. Kada ju je francuski oficir vrbovao, postavio je ovo pitanje: „Koliko mislite da vredite?” Odgovor je bio: „Sve ili ništa.” Tačan odraz jednog sna koji se, na javi, pretvorio u svevremensku bajkovitu legendu.