Beg od vreline u rashlađene markete

Da bi pobegli od vrućine i ujedno nabavili sve što je potrebno, mnogi sugrađani gotovo svakodnevno odlaze u lokalne supermarkete. Ovakve trgovinske radnje moraju da budu klimatizovane pa je ulazak u njih savršen za one koji se vraćaju kući posle napornog dana ili one kojima je u domu previše toplo. Letnje posete su, zapažaju trgovci, duže nego one u zimskim mesecima. Šetnja između rafova ume da potraje, razgledanje proizvoda je nekako duže, a još ako se i sretne neko iz komšiluka, boravak ume da potraje.

‒ Jesi li čula da će temperatura dostići 40 stepeni? Tačno ću doći i leći ovde, pa dok me ne izbace! – govorila je starija sugrađanka svojoj prijateljici pokazujući na ležaljku koja se prodaje, dok joj ova odgovara kako „lažu, biće i preko 40”.

Oprema za plažu i baštu je uglavnom već ustupila mesto školskom priboru. Sezona odmora se polako bliži kraju, ali ima i onih koji se pripremaju za septembarski odlazak na more i njima i dalje pažnju privlače rekviziti za plažu.

Blizu ulaza je, naravno, voće i povrće. Svojom svežinom odaju utisak da su sve namirnice u trgovini sveže. Najviše se kupuje povrće za salatu: krastavac, paradajz, paprika...

‒ Uuu, vidi što je lepa ova žuta paprika... Ja to iseckam, pa onda jedan krastavac, jedna ona zelena, ubacim u pavlaku, posolim, i kad je ovako omorina, mogla bih samo to da jedem – objašnjava žena sa velikim šeširom radnici koja meri artikle, dodajući joj kesicu sa nekoliko paprika.

Od voća, uzima se sve. Breskve, nektarine, lubenice, banane, pomorandže... Sve što može da bude osvežavajuća i brza užina ili sastojak za hladan smuti ili kolač.

Peciva se iz nekog razloga preskaču. Kupuju ih uglavnom stariji sugrađani ili majke sa decom.

Mlečni proizvodi (najviše jogurt, mleko i pavlaka) i gotova i zamrznuta jela se takođe pazare. Mešavine za rusku salatu, đuveč, gulaš ili zaleđeni kukuruz, grašak, pite, rol-viršle... sve ono što ne zahteva dug boravak u kuhinji i preznojavanje. Naravno, nijedna korpa ili kolica nisu bez nekog hladnog pića. Alkoholno ili bezalkoholno, gazirano ili negazirano, sa pulpom ili bez... nebitno je. Uzima ko šta voli, bitno je da rashlađuje.

Kada se dođe na kasu i stane u red, treba odoleti svim onim sitnicama koje se mahinalno uzimaju, zaboravljajući koliko će koštati. Sadržaj korpe se odjednom prekrije instant kaficama, čokoladicama, žvakama...

A redovi su dugi. I kako je prokomentarisala jedna kasirka iz Zemuna, to više ne zavisi od doba dana kao nekad.

‒ Nekad se znalo... Gužva kad je veliki odmor deci i posle posla odraslima. Vidi sad, 10 sati, a ceo grad došao da kupuje. A radni dan ‒ govorila je koleginici.

Oni koji su sreli nekog koga poznaju čekanje u redu koriste kao vreme za ćaskanje. Stariji sugrađani prilaze pažljivo s nadom u očima da će ih mlađi propustiti. Tu su i roditelji sa decom, koji odmah staju na početak. Najčešće dolaze sa bebama u kolicima i svoju prednost koriste čak i kada sa detetom uđe više osoba i jedna može sa njim da sačeka van reda. Ali znaju da je mališanima sve oprošteno...