Dijetetska vlakna u ishrani: Jedna biljka značajno poboljšava crevnu floru

U ljudskim crevima nalazi se čak 70 odsto ćelija imunog sistema. Međutim, zbog inflamacija, prehlada, lošeg načina ishrane, prekomerne upotrebe antibiotika dolazi do narušavanje crevne flore i promena koje se mogu negativno odraziti na zdravlje.

„Bakterije prisutne u našim crevima delimo na probiotke, korisne i patogene odnosno loše. Važno je hraniti dobre bakterije kako ne bi došlo do upalnih procesa u crevima poput iritabilnog kolona, Kronove bolesti, a i do jednog od najčešćih karcinoma današnjice – kolorektalnog karcinoma. Osim navedenog, narušena crevna flora dovodi do malapsorpcije minerala i vitamina, pa to može biti preduslov za nastanak anemije usled neadekvatnog usvajanja gvožđa iz namirnica, osteoporoze usled malaopsorpcije kalcijuma”, navodi nutricionista Ana Todorović u razgovoru za Politiku.

Faktori koji u velikoj meri utiču na disbalans crevnih bakterija je i prekomerna konzumacija mesa, koje je tretirano antibioticima i voća i povrća koje se takođe tretira štetnim hemijskim agensima poput pesticida.

„Jedan od načina preventivnog delovanja, ali i saniranja narušene crevne flore je unos nerastvorljivih dijetetskih vlakana, koja imaju prebiotsko dejstvo i stvaraju pogodno tlo za nastanak korisnih probiotskih bakterija koje štite crevnu floru. Dijetalna vlakna su nesvarljiv ili delimično svarljiv deo ugljenih hidrata. Veoma su značajna u ljudskoj ishrani zato što bubre u želucu povećavajući volumen obroka i stvaraju osećaj sitosti, regulišu rad creva i brzinu apsopcije ugljenih hidrata i holesterola, rastvorljiva vlakna efikasno smanjuju apsorpciju neutralnih masti i holesterola, vezuju žučne kiseline i usporavaju apsorpciju šećera iz creva. Takođe, unosom nesvarljivih biljnih vlakana utiče se na umnožavanje probiotskih bakterija koja su od ključnog značaja za zdravlje crevne flore. Jedno od najznačajnijih  nerastvorljivih biljnih vlakana koje utiče na zdravlje crevne folore je inulin, spada u red prebiotskih vlakana. Ima ga u belom i crnom luku,  čičoki, cikoriji. Međutim, postoji i inulin, izolovan iz korena cikorije i može se naći u obliku praha u kesicama i kao takav koristiti kao dodatak jogurtu, smutijima, čorbama”, kaže naša sagovornica.

Inulin je zapravo prebiotik, najjednostavnije objašnjeno hrana za probiotske bakterije, njegov značaj je višestruk. On jača imunitet zato što njegovo prisustvo u hrani inicira stvaranje T – ćelija koje su od ključnog značaja za imuni odgovor organizma, ima minimalan uticaj na nivo šećera u krvi i nižu kalorijsku vrednost zato što se ne vari u želucu i tankom crevu i samim tim ne razlaže na monosaharide, smanjuje apetit, ima probiotsko dejstvo, poboljšava apsorpciju kalcijuma i magnezijuma, utiče na smanjenje holesterola i triglicerida.

„Inulin se koristi i kao zamena za šećer, tako da odlično može da posluži  u receptima za slatkiše, sladoled i u uopšte zdrave slatkiše. Ono što može biti eventualna nuspojava, pogotovo u početku korišćenja inuline jeste pojava gasova i nadimanja zbog adaptacije crevne flore na unos probiotskih kultura, ali su ti simoptomi uglavnom prolaznog karaktera”, navodi Todorović.