Evropljani nemaju luksuz da odustanu od grejanja na ugalj

Nova energetska panika širi se Evropskom unijom uoči predstojeće grejne sezone, uprkos činjenici da su gasna skladišta tamo već 95 odsto napunjena strateškim energentom. Energetsku nelagodu u EU podstakla je ovih dana Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorenjem u Izveštaju o izgledima globalnog snabdevanja prirodnim i tečnim gasom na jesen. „Puni skladišni kapaciteti u Evropi nisu garancija protiv neizvesnosti naredne zime. Hladna zima, zajedno s potpunim prekidom isporuka gasa iz Rusije 1. oktobra 2023, mogla bi ponovo da pokrene skok cena i napetost na tržištu”, navodi IEA.

Opečeni prošlog leta istorijskim skokom cena prirodnog i tečnog gasa, nakon političke odluke Brisela da se odreknu jeftinih sibirskih energenata, Evropljani sada ponovo merkaju ugalj. Naime, potrošnja najvećeg fosilnog zagađivača –uglja, porasla je u EU tokom 2022. godine za 2,2 odsto, navodi „Blumberg”. Dok je tokom protekle decenije potrošnja ovog energenta u EU snižena za 4,2 odsto, lane je taj trend vraćen „u rikverc”.

Pritom je potrošnja uglja u Nemačkoj, vodećoj ekonomiji EU, povećana u 2022. za 4,1 odsto, svrstavajući je među deset vodećih svetskih korisnika (tu listu predvode inače Kina, Indija i SAD). Nemačko okretanje ka uglju poprima i groteskne oblike. Naime, da bi proširila kapacitete rudnika „Garcvajler II” u regiji Severna Rajna-Vestfalija, energetska firma RVE pristupila je rušenju osam vetroturbina pored auto-puta koji prolazi pored sela Lucerat, u neposrednoj okolini otvorenog kopa lignita. „Proširenje ovog rudnika neophodno je zbog energetske krize koju je izazvala invazija Rusije na Ukrajinu”, objasnio je vicekancelar Robert Habek, uprkos masovnim protestima ekoloških aktivista. Da odbije demonstrante i omogući proširenje jednog od inače najvećih rudnika u Nemačkoj, koji se prostire na površini od 66 kvadratnih kilometara policija je upotrebila i biber-sprej.

I Francuska danas na svoj ugalj gleda drugim očima, iako lignit čini tek 0,6 energetskog oslonca te zemlje. Naime, suočena je s neizvesnim daljim snabdevanjem uranijumom iz Nigera, na koji se do juče oslanjala u proizvodnji domaće električne energije. Tako se dogodilo da je Pariz odlučio da produži radni vek dve preostale termoelektrane do kraja 2024, budući da predviđa rast tražnje struje na zimu, navodi se u nedavnom dekretu koji su potpisali premijerka Elizabet Born i ministarka energetike Anjes Panije-Runašer. Nakon zvaničnih upozorenja francuske nuklearnoenergetske firme EDF prošlog novembra da su 30 od 56 atomskih energetskih reaktora u funkciji (iz „tehničkih razloga”), Pariz je najpre ponovo otvorio termoelektranu na ugalj „Sent Avol” u zapadnoj Francuskoj, a potom i onu u Kordemeu u departmanu Atlantske Loare. Šef Jelisejske palate Emanuel Makron najavljivao je 2017. da će sve termoelektrane u Francuskoj biti zabravljene pre 2022. godine.

Što se tiče Poljske, koja je jedna od deset vodećih svetskih proizvođača uglja, tom energentu reći će zbogom 2049. godine. Tako je barem ove sedmice najavio poljski ministar državne imovine Jacek Sasin.

„Ni vlada u Varšavi, ni vladajuća stranka Pravo i pravda ne planiraju da ubrzaju okončanje proizvodnje uglja u zemlji. Na snazi je tim povodom društveni sporazum prema kojem će ugalj biti isključen iz upotrebe 2049. Ugalj će još dugo biti temelj proizvodnje električne energije u Poljskoj”, poručio je Sasin.

U poljskim rudnicima uglja danas radi više od 75.000 kopača.