Европљани немају луксуз да одустану од грејања на угаљ

Нова енергетска паника шири се Европском унијом уочи предстојеће грејне сезоне, упркос чињеници да су гасна складишта тамо већ 95 одсто напуњена стратешким енергентом. Енергетску нелагоду у ЕУ подстакла је ових дана Међународна агенција за енергију (ИЕА) упозорењем у Извештају о изгледима глобалног снабдевања природним и течним гасом на јесен. „Пуни складишни капацитети у Европи нису гаранција против неизвесности наредне зиме. Хладна зима, заједно с потпуним прекидом испорука гаса из Русије 1. октобра 2023, могла би поново да покрене скок цена и напетост на тржишту”, наводи ИЕА.

Опечени прошлог лета историјским скоком цена природног и течног гаса, након политичке одлуке Брисела да се одрекну јефтиних сибирских енергената, Европљани сада поново меркају угаљ. Наиме, потрошња највећег фосилног загађивача –угља, порасла је у ЕУ током 2022. године за 2,2 одсто, наводи „Блумберг”. Док је током протекле деценије потрошња овог енергента у ЕУ снижена за 4,2 одсто, лане је тај тренд враћен „у рикверц”.

Притом је потрошња угља у Немачкој, водећој економији ЕУ, повећана у 2022. за 4,1 одсто, сврставајући је међу десет водећих светских корисника (ту листу предводе иначе Кина, Индија и САД). Немачко окретање ка угљу поприма и гротескне облике. Наиме, да би проширила капацитете рудника „Гарцвајлер II” у регији Северна Рајна-Вестфалија, енергетска фирма РВЕ приступила је рушењу осам ветротурбина поред ауто-пута који пролази поред села Луцерат, у непосредној околини отвореног копа лигнита. „Проширење овог рудника неопходно је због енергетске кризе коју је изазвала инвазија Русије на Украјину”, објаснио је вицеканцелар Роберт Хабек, упркос масовним протестима еколошких активиста. Да одбије демонстранте и омогући проширење једног од иначе највећих рудника у Немачкој, који се простире на површини од 66 квадратних километара полиција је употребила и бибер-спреј.

И Француска данас на свој угаљ гледа другим очима, иако лигнит чини тек 0,6 енергетског ослонца те земље. Наиме, суочена је с неизвесним даљим снабдевањем уранијумом из Нигера, на који се до јуче ослањала у производњи домаће електричне енергије. Тако се догодило да је Париз одлучио да продужи радни век две преостале термоелектране до краја 2024, будући да предвиђа раст тражње струје на зиму, наводи се у недавном декрету који су потписали премијерка Елизабет Борн и министарка енергетике Ањес Паније-Рунашер. Након званичних упозорења француске нуклеарноенергетске фирме ЕДФ прошлог новембра да су 30 од 56 атомских енергетских реактора у функцији (из „техничких разлога”), Париз је најпре поново отворио термоелектрану на угаљ „Сент Авол” у западној Француској, а потом и ону у Кордемеу у департману Атлантске Лоаре. Шеф Јелисејске палате Емануел Макрон најављивао је 2017. да ће све термоелектране у Француској бити забрављене пре 2022. године.

Што се тиче Пољске, која је једна од десет водећих светских произвођача угља, том енергенту рећи ће збогом 2049. године. Тако је барем ове седмице најавио пољски министар државне имовине Јацек Сасин.

„Ни влада у Варшави, ни владајућа странка Право и правда не планирају да убрзају окончање производње угља у земљи. На снази је тим поводом друштвени споразум према којем ће угаљ бити искључен из употребе 2049. Угаљ ће још дуго бити темељ производње електричне енергије у Пољској”, поручио је Сасин.

У пољским рудницима угља данас ради више од 75.000 копача.