Kako je Bajden „zaboravio” na ljudska prava u Indiji i Vijetnamu

Američki predsednik je, kako reče, zbog globalne stabilnosti proputovao svet za pet dana – od Vašingtona do Nju Delhija i Hanoja. To praktično znači da je samit G20 iskoristio da jača veze s Vijetnamom i Indijom zarad obuzdavanja uticaja Kine. Za organizacije koje se bave ljudskim pravima Bajdenovo „obezbeđivanje stabilnosti širom sveta” znači i to da u toj misiji ujedno ne želi da vidi nestabilnost u zemljama koje je posetio. Šef Bele kuće otišao je u Indiju i Vijetnam, ali mu branitelji ljudskih prava zbog toga nisu aplaudirali jer su primetili da je zarad strateških interesa „zažmurio” na dešavanja kojima se tamo gaze slobode i ljudska prava, a kojih jedva da se dotakao dok se zalagao za sveopštu stabilnost.

Za zagovornike ljudskih prava njegovo proputovanje je razočaranje, pogotovu imajući u vidu da se preuzimanjem dužnosti američkog predsednika zavetovao da će ovoj oblasti dati prioritet. Administracija SAD drži ljudska prava u vrhu svoje agende, a u izveštaju Bele kuće o pomenutim susretima njihovog šefa bilo ih je vrlo malo. Mediji ističu da je navedeno, recimo, da je „povećana posvećenost smislenom dijalogu o ljudskim pravima između SAD i Vijetnama”. Navode i da mu je zamereno jer nije javno o ovoj temi govorio dok je bio u Indiji, iako je u Hanoju novinarima naglasio da je s premijerom Narendrom Modijem „istakao važnost poštovanja ljudskih prava i slobode štampe”.

Međutim, zanemarivanje teme prava i sloboda bilo je očekivano, ako uzmemo u obzir da je u junu indijski premijer u SAD dočekan uz najviše državne počasti. Poseta Modija propraćena je protestima, ali ju je pozdravila uticajna dijaspora, uključujući direktore iz Silicijumske doline. Bilo je očekivano, ako uzmemo u obzir i ranije postupke, recimo to da odnose SAD i Saudijske Arabije nije narušilo ni ubistvo kolumniste „Vašington posta” Džamala Hašogija. Američka politika prema Rijadu ima svoju računicu, koja pod tepih stavlja ubistvo istaknutog novinara u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. Iako američka obaveštajna služba tvrdi da je princ Muhamed bin Salman naredio ubistvo, Amerika ga neće goniti.

Bajden je u predsedničkoj kampanji 2019. obećao da će Saudijsku Arabiju učiniti „parija” državom. U julu 2022. otišao je kod princa Salmana da obnovi odnose. Na ovaj put, u jeku rata u Ukrajini, odvela ga je nafta. Očigledno da su investicije, nafta, oružje važniji od pravde ispisane u agendama i zbog njih se zaboravlja na data obećanja. Kad su pogažena u slučaju „princa tame”, Hašogijeva verenica rekla je da je potezom SAD on opet ubijen. Međutim, princ i Saudijska Arabija ostaju važan politički partner i kupac američkog oružja, kako to, uostalom, postaju i Vijetnam i Indija. Možda je žmurenje SAD, zarad strateških interesa, na krvavi obračun bivšeg predsednika Rodriga Dutertea s narko-dilerima na Filipinima, gde su stradale hiljade nevinih mladića, najbolji primer toga da ovi potezi nisu neočekivani.

Na agende se zaboravlja, kao što je sada, u razgovorima o saradnji u oblasti veštačke inteligencije, informacionih tehnologija, vijetnamskoj kupovini „boinga” u vrednosti od 7,8 milijardi dolara, zaboravljeno da Vijetnam drži bar 159 političkih zatvorenika. Međutim, ne može se smetnuti s uma da je ova zemlja druga u svetu po veličini nalazišta retkih minerala koji se koriste u proizvodnji električnih vozila i turbina na pogon vetra.

„Hjuman rajts voč”, dok diže glas protiv Bajdenove posete Hanoju, podseća da je tamo u prvoj polovini ove godine najmanje 15 ljudi dobilo dugogodišnje zatvorske kazne dok su prekršena njihova prava na pravično suđenje. Bajden je na pitanje novinara u Vijetnamu da li stavlja američke strateške interese iznad ljudskih prava, odgovorio da je tu temu pokrenuo sa svakom osobom s kojom se sreo. Ovaj odgovor nije oduševio „Hjuman rajts voč” i „Amnesti internešenel”.

„Bajdenova administracija stavlja po strani ljudska prava u interesu unapređenja partnerstva s vladama koje vidi kao strateški važne i šalje jasnu poruku da su SAD spremne da tolerišu neuspehe u zaštiti i održanju ljudskih prava”, kažu za Rojters u „Amnesti internešenelu”. Ističu da je od vitalnog značaja javno kritikovati one koji narušavaju slobode, zarad zaštite tih prava širom sveta. U ovim organizacijama javnu osudu i izbegavanje saradnje s takvim vladama smatraju najefikasnijim načinom koji vodi ka promenama. U suprotnom, zaključuju, sile poput SAD ohrabruju ove i druge nacije, uključujući Saudijsku Arabiju, da nastave da se ponašaju kao i do sada.