Kroz jezik čuvamo svoj identitet

Tršić – Na otvorenoj pozornici saborišta u Tršiću, rodnom selu Vuka Stefanovića Karadžića, juče je održana završna svečanost 90. Vukovog sabora, koji je počeo 11. septembra.

Pre same svečanosti patrijarh Porfirije, supruga predsednika Srbije Tamara Vučić i izaslanica predsednika Srbije i ministarka kulture Maja Gojković obišli su sabor i Crkvu brvnaru Svetog arhangela Mihaila. Patrijarh je pozdravio i najstarijeg posetioca sabora u Tršiću, devedesetjednogodišnjeg Gligorija Cerovca i poklonio mu ikonu.

„Kada jedna manifestacija traje 90. godina i okuplja svake godine sve generacije kroz programe, onda je razlog njenog postojanja nešto što jedan narod ima, a to je njen identitet. Već 90 godina se okuplja da slavi i neguje pismo. Danas je Vukov sabor važan događaj, jer kroz važne godišnjice spaja istorijske datume sa digitalnom erom. Poniranjem u suštinu Vukovog jezika, naročito Vukovih poslovica, dobili smo ono što je naš akademik Vladeta Jerotić primetio, duboko osvežavanje umova”, rekao je gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović u uvodnom govoru.

Najstarija kulturna manifestacije u našoj zemlji počela je izvođenjem „Himne Vuku” Stevana Mokranjca. U umetničkom delu programa ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac” iz Gračanice izveo je program „Venac igra u slavu Vuka”.

Manifestacija je krunisana besedom patrijarha Porfirija, koji je naglasio da je danas važno da srpski narod sačuva svoj jezik, jer kroz jezik čuvamo i identitet i državu. Patrijarh je na početku besede rekao da je razmišljao danima o temi svog obraćanja i da mu se ona ukazala kada je ulazio u Saborni hram u Beogradu, u čijoj porti su grobovi Vuka Stefanovića Karadžića i Dositeja Obradovića.

On je rekao da jedna Dositejeva rečenica „Knjige, braćo, a ne zvona i praporci”, govori o tome da on nije bio jedini prosvetitelj svog vremena i da je širio ideju o prosveti. „Budućnost srpske kulture i crkvenog života u 18. veku usmerili su srpski školovani kaluđeri”, rekao je patrijarh. On je dodao da su prvi srpski prosvetitelji školovani po tuđim carstvima i da su visoko vrednovani kao prosvetitelji koji su mogli da pomognu promene i razvoj srpskog naroda. „Institucija je bila škola, društvo pa i crkva su mogli da budu preobraženi samo kroz školovanje. Otvaranje škola imalo je sve veći značaj jer su otvarane pod okriljem crkve”, istakao je on.

Vukov jezik, kako je istakao patrijarh, bio je razumljiv jezik, koji je širio smisao života po Hristovom jevanđelju.

On je dodao da, kao i tada, velike sile nastoje da približe sebi jedan narod tako što žele ekonomski da od njih bude zavistan i da kroz neku vrstu zavisnosti izgubi svoj kulturni identitet. „Narod ne sme biti odvojen od svoje matice i da bude pripojen drugoj, a to jeste cilj nekih današnjih sila. Jezik Vuka, Dositeja, kralja Milutina i despota Stefana i crkva su dom i hrana našeg nacionalnog identiteta. Nalazi se na udaru onih sila koji žele da ga promene, da mu preseku protok, ne treba posebno isticati, ali treba podvući da nije svima jasno da nije reč o jeziku kao fenomenu. Cilj ima promenu čoveka koji govori na njemu, priča i plače, kao i da formira druge naraštaja prema tome”, istakao je patrijarh, zaključivši da jezik Vuka i Dositeja nije poklekao političkim ciljevima i da je u službi odbrane naše zemlje, institucija i crkve.