Šetnjom i kašikom protiv kompjutera i hamburgera

Zlatibor – Na Zlatibor su došli zabrinuti, s viškom kilograma i opterećeni nezdravim životom i lošim kućnim navikama koje se odnose na ishranu. Kašike se nisu hvatali pored brze hrane, a svakodnevica pored kompjutera bile su im grickalice. Fizička aktivnost, lopta i napor nisu imali prođu pored zanimljivijih „sedećih” sadržaja.

A onda, posle tri nedelje pravilne ishrane, šetnji i vežbi – programa koji su osmislili stručnjaci u okviru državnog projekta – otišli su sa Zlatibora nahranjeni – optimizmom i s pozitivnim stavom o zdravom načinu življenja. Nije bilo zanemarljivo ni onih pet-šest kilograma manje.

Tako je u „Čigoti” na Zlatiboru pri kraju leta zaživeo Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti dece i adolescenata. Reč je o naporima države, preko Ministarstva zdravlja i u saradnji sa Udruženjem pedijatara Srbije, da se organizovano stane na put sve opasnijoj i prisutnijoj pojavi današnjice: gojaznosti kod mladih osoba, koja odraslog čoveka vodi u mnoge bolesti. Jer, zvona već zvone na uzbunu: po podacima Unicefa, u razvijenim zemljama Evrope već je oko 17 odsto mladih gojazno, a kod nas 14 odsto. A povećanje gojaznosti i dalje preti.

Centar je u „Čigoti”, s pravom: dogodine se navršava dve decenije otkad se ta zlatiborska zdravstveno-turistička kuća s uspehom bori protiv viška kilograma i nezdravog života odraslih. Evo sada i gojazne dece i pubertetlija na sličnom tretmanu, na njima primeren način, a o državnom trošku poslatih. Naime, država je dala „zeleno svetlo” da se (preko RZZO) finansiraju tri nedelje boravka i lečenja određenog broja mladih u ovom centru.

– Kod nas je tokom avgusta centar započeo rad, boravila je prva grupa od dvadesetoro gojazne dece, za sada iz užičkog, čačanskog i kraljevačkog kraja, a uskoro će doći i iz drugih – kaže za „Politiku” dr Nenad Crnčević, direktor „Čigote”.

Reč je o mladima između 12 i 18 godina. Centar radi cele godine i već ima nekoliko novih uputa. Zainteresovani roditelji koji imaju gojazno dete treba da se jave pedijatru u svom domu zdravlja i postoji mogućnost da ono, preko uputa komisiji RZZO, bude upućeno u ovaj centar. Naravno, tretman je moguć i o trošku roditelja.

„Čigota” je u svom objektu opremila posebne prostorije za ove programe, sale za vežbanje, odvojen smeštaj za mlade. Osnovala i tim stručnjaka iz raznih oblasti: pedijatara, psihologa, profesora fizičkog, nutricionista. Dečji dan, kažu, ovde ne poznaje prazan hod.

A kako izgleda dan gojaznog deteta u ovom centru? Ustajanje u pola osam, doručak dijetalni kao i svaki obrok. Šetnja jutarnja, oštrija, po livadama Zlatibora, pa odmor u povratku. Slede vežbe u bazenu, vežbe u sali, zatim dečje popodnevne radionice u kojima spoznaju svoj problem i shvataju opasnost kojoj su izloženi. Potom je večernja šetnja, a uveče zajedničko druženje.

– Prva iskustva su veoma dobra. Deca su zadovoljna, u proseku za 21 dan gubila su po pet-šest kilograma. I što je važnije, jer se kilogrami lako vrate, stekla su pozitivan stav o zdravom načinu života. Boravak u grupi je izuzetno važan, jer se deca lakše odriču ustaljenih navika – sumira dr Crnčević.

Među mladima iz prve grupe koja je tri nedelje boravila u ovom centru „Čigote” bio je i srednjoškolac iz Užica Dragiša Drobnjaković. Oduševljenje ne krije:

– Sjajno smo se družili, ništa nam nije bilo teško. Dogovorili smo se da se ovde okupimo i dogodine, ako bude moguće. Za te tri nedelje smršao sam pet kilograma, a ovih dana kod kuće još pet, jer sam promenio svoje navike: vodim računa o ishrani i više se krećem – kaže nam ovaj šesnaestogodišnjak.