O dobročinstvu, ljubavi i ljudskosti

Aranđelovac ‒ Narodna biblioteka „Sveti Sava” organizovala je predstavljanje novog naslova Ivana Zlatkovića „Sirotna knjiga” koja je izašla u okviru beogradske Izdavačke kuće „Narodno delo”. Ovaj roman je drugi deo iz Zlatkovićeve zavičajne serije i govori o deci okupljenoj u domu za siročad u Bukoviku na padinama Bukulje. „Paviljon kraljice Marije” koji i danas postoji pored zgrade aranđelovačke Opšte bolnice i koji je danas u veoma lošem stanju, samo je polazna tačka iz koje se priča širi i vremenski i prostorno. Autor u ovom delu punom jezičke i vizuelne autentičnosti, kroz slojevitu kompoziciju vešto prepliće prošlost, sadašnjost i budućnost, san i javu, igru i zbilju, dokumentarnost i fikciju.

‒ Šumadija je vrelo inspiracije, a ova tema mi je bila zanimljiva i inspirativna. Ono o čemu ja pišem je pokušaj da se govori o dobročinstvu, ljubavi, ljudskosti i humanosti i to je suština. Zanimljivo mi je bilo to da su ljudi poklonili zemljište za izgradnju doma, da su to bili naši Bukovičani, tačnije Pavle Milanović Kezun i svi su oni ostavili veliki trag, a na njihove primere se treba ugledati. Potka romana jeste istorija koju prilagođavam priči, praveći novu istoriju i koja postaje estetska istina. O ovom periodu, između dva svetska rata, inače nema mnogo podataka, a moji romani su mešavina fikcije, istorijskog, dokumentarnog i imaginarnog, s pokušajem da sve to pretvorim u dokument i uverim čitaoca da je to istina ‒ objasnio je Zlatković, otkrivajući da je moguće da zamišljena zavičajna trilogija preraste u više delova, odnosno popularan roman deltu, kao kod Gorana Petrovića ili Prusta ili Pekića.

Pored autora, o knjizi je govorio i Vojislav Nestorović, urednik IK „Narodno delo”, koji je ovom prilikom predstavio delatnost ovog izdavača koji je za samo godinu dana postojanja već objavio 30 naslova. Nestorović je istakao da ovaj nov izdavač nastavlja tradiciju istoimene kuće koja je između dva svetska rata objavljivala kapitalna izdanja čija je tematika bila nacionalna istorija i radila pod krilaticom „Država počiva na prosvećenosti”.

Književnik i posvećeni istraživač narodne književnosti dr Ivan Zlatković, rođen je 7. jula 1962. godine. Do sada je objavio koautorsku Antologiju narodnih pesama o Marku Kraljeviću sa Milanom Lukićem (1996), „Epska biografija Marka Kraljevića” (2006), pesničku zbirku „Šuma” (2007), prilog tipologiji i indeksaciji likova u srpskoj narodnoj prozi „Likovi u šaljivim pripovetkama” (Srpski genealoški centar, 2017), o humoru u narodnim pričama „Ka poetici smeha” (Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, 2017), antologiju narodnih bezobraznih priča „Čestoskok” (Laguna, 2016), romane „Povratak” (2003), „Sintetičari” (2010), „Crno pile koje beži” (2013) i „I živ i mrtav” (Laguna, 2021) za koji je dobio i nagradu „Danko Popović” za najbolji roman na srpskom jeziku i koji pričom o hajducima između dva svetska rata, čini prvi roman o zavičaju. Autor je brojnih tekstova, članaka, recenzija i stručnih radova. Živi i radi u Aranđelovcu, a događaj je izazvao veliko interesovanje publike ovog grada koja je sa velikom pažnjom slušala odličan književni prikaz i kritički osvrt dela.