Svaka druga osoba u Srbiji strahuje od infarkta srca

Od našeg specijalnog izveštača
Madrid ‒ Posle raka, građani Srbije se najviše plaše od kardiovaskularne bolesti. Tačnije, svaka druga osoba strahuje od dobijanja infarkta srca, a za nekoliko procenata manje njih zazire od moždanog udara. Uprkos tome, naši ljudi nisu skloni tome da brinu o preventivi. Manje od pet odsto građana naše zemlje odaziva se na skrining aneurizme abdominalne aorte, a čak trećina pacijenata kojima je otkriven povišeni krvni pritisak terapiju ne uzima redovno i u skladu sa lekarskom preporukom. Interesantno je da od šloga najviše strahuju Kazahstanci (54 odsto), dok Švajcarci uplašeno reaguju i na sam pomen Alchajmerove bolesti (36 odsto).

Ovo su samo neki od rezultata za 2023. godinu iz zdravstvenog izveštaja kompanije „Štada”, u okviru koje posluje i farmaceutska kuća „Hemofarm”, koji je juče predstavljen u Madridu. Ovo istraživanje je dalo veoma zanimljive zaključke ljudi iz 16 zemalja, među kojima je i Srbija.

‒ Skorašnja dešavanja su nas podsetila na presudnu važnost dobrog zdravlja. Da bi se to ostvarilo i sistemi poboljšali potrebna je zajednička akcija širokog spektra zainteresovanih strana zasnovana na pouzdanim i proverljivim informacijama i podacima. Zdravstveni izveštaj kompanije „Štada” je vredan doprinos ovom cilju i direktno doprinosi ostvarenju naše svrhe da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner ‒ kaže Piter Goldšmit, generalni direktor „Štade”.

Iako je poznato da je prevencija temelj očuvanja zdravlja i ranog otkrivanja bolesti i uprkos tome što 66 odsto ispitanika u Srbiji ističe kako je to veoma važno, pozivajući se na narodnu izreku ‒ bolje sprečiti, nego lečiti ‒ čak 62 građana naše države izjavilo je da nikada nisu otišli ni na jedan od dostupnih preventivnih pregleda, Tako se po pitanju lične neodgovornosti kada je u pitanju zdravlje, Srbija zajedno sa Poljskom, svrstala na prvo, najgore mesto, sa po 62 odsto onih koji nikada nisu obavili nijedan preventivni pregled, a u stopu ih prati Rumunija sa 60 odsto „jednako neodgovornih”.

‒ Samo četiri odsto građana Srbije ide na sve dostupne preventivne preglede, a trećina ode „na poneki”. Na pitanje zašto ne idu na preventivne preglede, 23 odsto naših ljudi kaže da za to nemaju vremena, 21 odsto da im to nije potrebno, 12 odsto da se plaše loše dijagnoze, a 35 procenata ljudi da i ne znaju koji bi im pregledi bili potrebni – naglašeno je na konferenciji za novinare održanoj u glavnom gradu Španije.

Poražavajući je podatak i da ukupno 44 odsto Evropljana nisu obavili nijedan od dostupnih preventivnih pregleda što ukazuje na nisku zdravstvenu prosvećenost prosečnog žitelja Starog kontinenta. Visoku svest o očuvanju zdravlja pokazuju građani Uzbekistana i Holandije, koji u najvećem broju slučajeva redovno odlaze na preventivne preglede.

‒ Ginekološki pregled je najposećeniji preventivni pregled i 70 odsto žena u Evropi obično obavi jedan pregled godišnje. Čehinje prednjače, u stopu ih prate Austrijanke i Švajcarkinje, dok su žene u Srbiji pri dnu lestvice sa 47 odsto i tek su malo odgovornije od Holanđanki i Britanki. Drugi najposećeniji pregled je stomatološki. Česi i u ovom slučaju pokazuju najvišu zdravstvenu prosvećenost, prate ih Nemci i Austrijanci, a zubara najređe u Evropi posećuju Portugalci. Na trećem mestu su pregled krvne slike i opšti sistematski pregled. U Srbiji  79 odsto osoba kontroliše krvnu sliku najčešće na zahtev lekara – ističu u „Štadi”, napominjujući da je ovogodišnje istraživanje obuhvatilo više od 32 hiljade ispitanika, starosti od 18 do 99 godina.

Najnoviji „Štadin” izveštaj o zdravlju upozorava da je ovo treća uzastopna godina pada zadovoljstva zdravstvenim sistemima širom Evrope. Danas je 61 odsto Evropljana zadovoljno zdravstvenim sistemom u svojoj zemlji, što je za 10 odsto manje u odnosu na 2021, a 13 odsto u odnosu na 2020. godinu. Belgija, Švajcarska i Holandija ostaju lideri u pogledu zadovoljstva zdravstvenim sistemom, a najveći pad registruje se u Velikoj Britaniji. Jedine zemlje sa poboljšanim rejtingom su one koje su bile na samom začelju zadovoljstva. U Rumuniji je 39 odsto ispitanika zadovoljno, dok je u Srbiji zabeležen rast zadovoljstva lečenjem (34 odsto anketiranih).

Oko 20 odsto naših građana umanjilo troškove za svežu hranu

Ekonomska kriza primorala je 59 odsto Evropljana da smanje izdatke važne za zdravlje. Svaki drugi Evropljanin zabrinut je za ličnu finansijsku situaciju, a 40 odsto ispitanika očekuje da će ekonomska kriza potrajati ili biti još gora, pa su morali da smanje troškove – uključujući i one koji se odnose na zdravlje. Tako je 26 odsto ljudi smanjilo troškove za sportske rekreativne aktivnosti, a isto toliko za svežu hranu. Na hrani naviše štede u Češkoj, Francuskoj i Nemačkoj. Naši građani kažu da je 20 odsto njih isto umanjilo troškove za svežu hranu, a 36 odsto za rekreativno sportske aktivnosti.

Muškarci skloniji intimnosti uprkos bolesti

Svaki četvrti Evropljanin danas veruje da je posle pandemije korone podložniji prehladama i čak više od trećine mladih tvrdi da sada lakše obolevaju. Rumuni, Poljaci i Italijani u najvećem procentu veruju da im je život sa pandemijom značajno oslabio imuni sistem što rezultira češćim infekcijama. Nasuprot njima građani Češke i Srbije (po 70 odsto) i u proseku 62 odsto Evropljana, tvrdi da prehlade imaju jednako često kao i pre pandemije, a 11 odsto ističe da je sklonost većoj podložnosti prehladama ‒ čista fikcija.

Da li su za distancu ili intimnost sa prehlađenim partnerom?

‒ Kada im je partner bolestan, 39 odsto Evropljana pokušava da spreči infekciju izbegavanjem fizičke intimnosti. Međutim, trećina njih ne bi partneru uskratila poljupce iako je prehlađen, a za dodatnih 30 odsto, to ne bi bila prepreka ni za punu fizičku intimnost. Holanđani Austrijanci i Španci najverovatnije bi bili intimni sa bolesnim partnerom ‒ navodi se u zdravstvenom izveštaju „Štade”.

Za razliku od njih, 52 odsto Britanaca, i 54 odsto Uzbekistanaca kažu izričito „ne”, insistirajući na distanci. U Srbiji bi 60 odsto bilo intimno sa partnerom uprkos prehladi. Istraživanje pokazuje i da su muškarci skloniji intimnosti uprkos bolesti (64 procenata), u odnosu na žene (56 odsto).