Varšava prekida isporuke oružja Kijevu

Zamor ratom u Ukrajini, navika Kijeva da mu je sve dozvoljeno i da mu sve pripada, kao i predstojeći parlamentarni izbori 15. oktobra, zaoštrili su poljski odnos prema Kijevu. Juče je već sukob oko izvoza ukrajinskog žita prerastao u obustavljanje isporuke poljskog oružja Ukrajini. Poljska je do sada ukrajinskoj vojsci isporučila 320 tenkova iz sovjetske ere, 100 borbenih vozila i 14 borbenih aviona „mig 29” i, prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, šesta je u svetu po količini isporučene vojne opreme Ukrajini ukupne vrednosti 3,3 milijarde dolara.

Poljska vojna skladišta ispražnjena su za oko trećinu, obnavljaju se modernijim naoružanjem i, ukratko, više nemaju šta da ponude Ukrajini. Iz Varšave je poručeno da će u narednim mesecima biti isporučeno još samo dogovorenih 60 samohodnih artiljerijskih sistema „krab”.

Premijer Poljske Mateuš Moravjecki u sredu uveče i zvanično je saopštio da Poljska više ne šalje oružje Ukrajini, nakon što su odnosi pogoršani zbog zabrane uvoza ukrajinskog žita i tužbe Ukrajine protiv Poljske Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Dodao je da mu je žao zbog toga su „ukrajinski oligarsi progurali svoje žito na poljsko tržište”, što je dovelo do pada cene i navelo vladu da donese zabranu uvoza, dok se tranzit kroz Poljsku i dalje nastavlja.

Tenzije između Kijeva i Varšave svakodnevno se uvećavaju novim izjavama. Možda je najupečatljivija ona koju je izrekao poljski predsednik Andžej Duda poljskim novinarima u Njujorku: da je Ukrajina kao utopljenik i da može za sobom da povuče i onoga ko ga spasava. Obrazlažući poljsku zabranu uvoza ukrajinskog žita, Duda je rekao da Poljska mora da se zaštiti, jer „ako nas davljenik udavi, onda neće ni dobiti pomoć”. „Dakle, moramo da vodimo računa o svojim interesima i to ćemo činiti efikasno i odlučno”, zaključio je poljski predsednik.

I on i premijer praktično su naveli da je pomoć Poljske Ukrajini bila hladna računica na osnovu vlastitih interesa, jer, kako je ranije rekao Duda, to je jeftinije nego da, recimo, ginu američki vojnici. Zvanična Varšava je sada obnovila višemesečne pretnje da će prestati da pomaže ukrajinskim izbeglicama i da bi od sledeće godine sve beneficije za njih mogle da budu ukinute. To uključuje otkazivanje uslova boravka i obezbeđivanja radnih dozvola, besplatno školovanje, zdravstvenu zaštitu i porodične beneficije.

U Njujorku Duda nije čak hteo ni da se sastane s ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim na marginama sednice Saveta bezbednosti UN, objasnivši da je planirani susret izostao zbog organizacionih razloga.

Ni Zelenski nije ostao dužan: on je sa govornice Generalne skupštine UN rekao da „neki ljudi u Evropi stvaraju politički teatar, praveći triler od žitarica”. Ukrajinski ambasador u Varšavi zbog toga je pozvan u ministarstvo spoljnih poslova, gde su ga podsetili da su reči Zelenskog neopravdane jer je Poljska od prvih dana rata podržavala Ukrajinu.

Poljska je juče u UN „na nož” dočekala i inicijativu Zelenskog da Savet bezbednosti bude proširen uključivanjem Nemačke. Tvrdeći da Nemačka ne može da postane „garant mira i bezbednosti u svetu”, poljski diplomata Arkadijuš Mularčik napisao je na svojoj stranici na društvenoj mreži „Iks” (Tviter) da Nemačka „nije platila za pljačke i ratne zločine tokom Drugog svetskog rata protiv Poljske, Poljaka i drugih naroda, uključujući i Ukrajinu”.

Ipak najdomišljatija je scena koju je izveo šef krajnje desnog saveza Konfederacija u poljskom Sejmu Kšištof Bosak. On je Ukrajini „izdao” fiskalni račun na ime poljske pomoći od 23,5 milijardi dolara. Ispred ukrajinske ambasade u Varšavi pokazao je račun i rekao: „Ukrajina se žali na Poljsku STO, a mi danas izdajemo fakturu Ukrajini.”

U međuvremenu, bivši savetnik Zelenskog Aleksej Arestovič na „Fejsbuku” je u šali predložio da Ukrajina Poljskoj objavi rat. Rat svakako neće biti objavljen, ali je očigledno došao kraj dobrim odnosima Kijeva i Varšave i teško da će se oni obnoviti i po završetku izbora u Poljskoj.

Dok diplomatske strelice lete preko zajedničke granice, Evropska komisija razmatra mogućnost zaštite Poljske, Mađarske i Slovačke od tužbe koju je Ukrajina podnela STO zbog zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda. Ove tri države prekršile su pravila EU, a „Fajnenšal tajms” navodi da Brisel, koji je ukinuo zabranu, sada radi na koordinaciji pravnih oduka. U pismu upućenom ovim trima državama, u koje je ovaj list imao uvid, navodi se da će sledeći korak Evropske komisije biti odgovor Kijevu u vezi s njegovom tužbom STO.