Trgovci povlače med dok ne stignu dodatne analize

Posle informacije pokreta potrošača „Ujedinjeni za kvalitet” da se u domaćim trgovinama uglavnom prodaje med koji nije autentičan, juče je ovo udruženje poslalo prijavu nadležnim inspekcijama, posle čega se može očekivati i vanredna kontrola na tržištu. Da podsetimo, najnovija analiza po akreditovanoj metodi za utvrđivanje falsifikata hrane i pića pokazala je da je od 25 uzoraka meda čak 22 falsifikat, odnosno ustanovljeno je da med nije autentičan jer je u njega dodata neka vrsta šećera. To znači da ovi proizvodi nisu od cvetnog nektara, nego su napravljeni uz prihranu pčela ili direktnim mešanjem meda sa šećernim sirupima.

Trgovci su juče reagovali na ovu informaciju tako što su počeli da povlače proizvode sa polica dok se ne urade dodatne kontrole. Kako su za „Politiku” rekli u kompaniji „Delez Srbija” oni će uraditi kontrole u akreditovanim laboratorijama i u skladu sa tim će dalje postupati.

– Trenutno lociramo o kojim je tačno proizvodima reč i mi ćemo ih privremeno povući iz prometa i sprovesti analize. Nemamo nikakav interes da prodajemo med koji nije autentičan i zato ćemo da zaštitimo i interese kupca i naše kompanije. U ugovoru koji smo potpisali sa firmom koja nam pakuje med pod našom trgovačkom robnom markom navedeno je da je u obavezi da nam isporučuje autentičan med. Preduzeća sa kojima naš dobavljač sarađuje i od kojih otkupljuje med su registrovani proizvođači koji su pod kontrolom veterinarske inspekcije – napominju za naš list u „Delezu Srbija”. Uzorci koji su analizirani uzeti su u sedam prodavnica koje su u sastavu naših najvećih trgovinskih lanaca i to u „Amanu”, „Disu”, „Gomeksu”, „Idei” , „Lidlu”, „Maksiju” i „Mere marketima”, a obavila ga je akreditovana laboratorija Centra za ispitivanje namirnica (CIN) iz Beograda.

Iz drugih trgovinskih lanaca juče nismo dobili informacije o tome da li ih je kontaktirala inspekcija i da li je bilo dodatnih kontrola, ali u pojedinim trgovinama smo videli da se na policama sa medom sklanjaju ovi proizvodi, a kod nekih su istaknuta i sniženja. Prema detaljnim podacima analiza koje su objavljene vidi se da trgovci u asortimanu imaju više dobavljača, a to zavisi od toga da li je reč o firmama koje med pakuju za trgovca i trgovačku robnu marku ili ga prodaju pod logom proizvođača. Zanimljivo je da su falsifikati detektovani u oba slučaja i da med nije prošao test autentičnosti kod više vrsta ovog proizvoda.

Ivan Grujić, direktor ogranka „Medino” pri kompaniji „Cmana DOO” iz Krnjeva koji snabdeva trgovinski lanac „Dis” kazao je za „Politiku” da sumnja u rezultate ovih analiza.

– Mi smo najveći izvoznici meda iz Srbije i kontrolišemo ga u akreditovanim nemačkim laboratorijama „Intertek” i „Kju-Es-I” iz Bremena. Iste kontrole koje obavljamo za med namenjen izvozu sprovodimo i za ovaj na domaćem tržištu. Sumnjamo u analize koje je obavila laboratorija iz Pančeva po kojoj gotovo nijedan med u Srbiji nije dobar. Kontrolisaćemo te uzorke na superanalizama u Nemačkoj i dokazaćemo da smo u pravu. Pozivamo i državu da se uključi u ovo i da pomogne proizvođačima, s obzirom na to da izvozimo med i da ovo može da nam nanese štetu – izjavio je Grujić za naš list.

Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) naveli su da otkupljivači meda pazare med od pčelara tek kada ga analiziraju, a ne pre. Objašnjenja pakera da su od pčelara otkupili neispravan med ne mogu da budu tačna.

– Šta se desilo od otkupa meda do pakovanja i plasiranja neispravnog proizvoda na tržište, mogu i moraju da objasne isključivo pakeri meda čiji brendovi nisu bili ispravni u sprovedenoj akciji. Nedopustivo je da pčelari Srbije u marketima mogu da prodaju samo kilogram pravog meda, a neki mnogo više neispravnog sa dodatim stranim šećerima – poručuju iz SPOS-a.