Projekti savremene muzike su prave avanture

Verdijev „Rekvijem” je delo iznimne dubine i lepote i na očaravajući način spaja latinski tekst mise za mrtve s Verdijevom muzikom, koja izlazi iz okvira liturgike, a ulazi u gotovo operski dramatični zanos koristeći soliste, hor i orkestar. Verdi ga je posvetio ocu italijanske književnosti Alesandru Manconiju. Ovaj „Rekvijem” je jedna od mojih omiljenih sakralnih kompozicija i vrlo se radujem što ću ga pevati za beogradsku publiku, kaže Goran Jurić, bas i solista Državne opere Štutgarta, uoči izvođenja Verdijevog „Rekvijema”, koji ćemo slušati večeras od 20 časova u Kolarčevoj zadužbini, na 55. Bemusu.

Umetnik ističe da je srećan što će prvi put nastupiti sa Simfonijskim orkestrom i horom RTS-a i sa horom Narodnog pozorišta.

– S fantastičnom sopranistkinjom Sonjom Šarić sam nastupao ranije ove godine u Bolonji. A mecosoprana Deniz Uzun poznajem iz Bavarske državne opere, u kojoj sam bio angažovan šest godina – dodaje.

Simfonijskim orkestrom i horom RTS i Horom NP večeras će dirigovati Bojan Suđić, a pored navedenih solista nastupiće i Mario Bag, tenor. Razgovor sa Goranom Jurićem počinjemo o njegovom aktuelnom angažmanu u Nemačkoj.

– Već sam šestu godinu solista Državne opere Štutgarta, a pre toga sam bio isto toliko sezona solista Bavarske državne opere u Minhenu, gde sam angažovan odmah nakon diplome na Muzičkoj akademiji u Zagrebu. U Štutgartu, a i u ostalim operskim kućama pevam glavne i veće basovske uloge, pretežno u operama Verdija, Vagnera i slovenskih kompozitora. Ali nekad i Mocarta, barok ili savremenu muziku. Presrećan sam što imam jedno takvo kreativno i zanimljivo pozorište kao svoju bazu u kojoj u miru mogu graditi svoj repertoar, sa kojim gostujem na mnogim pozornicama u svetu.

Da li biste neke od glavnih basovskih rola izdvojili kao posebno uspešne, da li imate svoje mentore u savladavanju novih dela?

Od značajnih basovskih rola izdvojio bih Osmina u Mocartovoj „Otmici iz Saraja” u Bečkoj državnoj operi, a važni su mi i Sarastro u Mocartovoj „Čarobnoj fruli”, u venecijanskoj operi La Feniče, Raimondo Bidebent u Donicetijevoj „Lučiji od Lamermura” u Bavarskoj državnoj operi, Oroveso u Belinijevoj „Normi” u Semperoperi u Drezdenu, Filip Drugi iz Verdijevog „Don Karla” u Državnoj operi Štutgarta, Silva iz Verdijevog „Ernanija” na Svečanim igrama u Bregencu, Votan iz Vagnerovog „Rajnskog zlata” u Državnoj operi Štutgarta, Kralj Hajnrih iz Vagnerovog „Loengrina” u Teatro Real u Madridu, Mendoza iz Prokofjevljevih „Zaruka u samostanu” u Državnoj operi Berlina i Sveštenik u Šostakovičevoj „Ledi Magbet” u njujorškom Metropolitenu. Svaki muzičar bi trebalo da ide na časove svog instrumenta, da nam nečije objektivno uho ukaže na neke stvari i pogreške. Nama pevačima glasne žice nose kruh i treba biti pažljiv kako ih upotrebljavamo. Kad god imam vremena, odem na časove pevanja u Zagreb kod svoje profesorke sa zagrebačke Muzičke akademije, hrvatske primadone Vlatke Oršanić. Kao šlag na tortu dođe rad s vrhunskim dirigentima, to je neprocenjivo iskustvo. Imao sam čast da pevam uz dirigente kao što su Rikardo Muti, Daniel Barenboim, Zubin Mehta i mnogi drugi. To su ljudi velikog talenta, inventivnosti, ogromnog iskustva i posebne energije.

U rasponu od barokne do savremene muzike gde se osećate najbolje i ostvarujete najveće domete?

Najbolje se osećam u operama Verdija, Vagnera i slovenskih kompozitora, a mislim da mi one i najbolje leže. Iako pretežno pevam dela iz perioda romantike, izuzetno me raduju barokni oratorijumi Hendla ili Baha, vokalna lirika koja je pisana za intimniju atmosferu, posebno volim da izvodim Šuberta i Rahmanjinova. Veoma je važno razvijati muzičku umetnost dalje, „cediti” današnje vreme i kroz muzička sredstva pa su za mene prave avanture projekti savremene i tek napisane muzike. Pretprošle godine sam imao priliku da pevam praizvedbu „Opere po Kamovu” hrvatskog kompozitora Zorana Juranića u Hrvatskom narodnom kazalištu „Ivana pl. Zajca” u Rijeci. Opera nije muzejska umetnost i ona sa svojim veličanstvenim mogućnostima može i te kako pratiti današnje vreme.

Kakvi su planovi za nastupajuću sezonu?

Posle Beograda pevam Sulejmana Velikog u Zajčevom „Nikoli Šubiću Zrinskom” u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, zatim nastupam kao Sveštenik u Šostakovičevoj „Ledi Magbet” u Bostonu i njujorškom Karnegi holu, a posle toga me čeka Sarastro u Mocartovoj „Čarobnoj fruli”, potom sledi Verdi i Vagner u mojoj matičnoj kući u Štutgartu.