Пројекти савремене музике су праве авантуре

Вердијев „Реквијем” је дело изнимне дубине и лепоте и на очаравајући начин спаја латински текст мисе за мртве с Вердијевом музиком, која излази из оквира литургике, а улази у готово оперски драматични занос користећи солисте, хор и оркестар. Верди га је посветио оцу италијанске књижевности Алесандру Манцонију. Овај „Реквијем” је једна од мојих омиљених сакралних композиција и врло се радујем што ћу га певати за београдску публику, каже Горан Јурић, бас и солиста Државне опере Штутгарта, уочи извођења Вердијевог „Реквијема”, који ћемо слушати вечерас од 20 часова у Коларчевој задужбини, на 55. Бемусу.

Уметник истиче да је срећан што ће први пут наступити са Симфонијским оркестром и хором РТС-а и са хором Народног позоришта.

– С фантастичном сопранисткињом Соњом Шарић сам наступао раније ове године у Болоњи. А мецосопрана Дениз Узун познајем из Баварске државне опере, у којој сам био ангажован шест година – додаје.

Симфонијским оркестром и хором РТС и Хором НП вечерас ће дириговати Бојан Суђић, а поред наведених солиста наступиће и Марио Баг, тенор. Разговор са Гораном Јурићем почињемо о његовом актуелном ангажману у Немачкој.

– Већ сам шесту годину солиста Државне опере Штутгарта, а пре тога сам био исто толико сезона солиста Баварске државне опере у Минхену, где сам ангажован одмах након дипломе на Музичкој академији у Загребу. У Штутгарту, а и у осталим оперским кућама певам главне и веће басовске улоге, претежно у операма Вердија, Вагнера и словенских композитора. Али некад и Моцарта, барок или савремену музику. Пресрећан сам што имам једно такво креативно и занимљиво позориште као своју базу у којој у миру могу градити свој репертоар, са којим гостујем на многим позорницама у свету.

Да ли бисте неке од главних басовских рола издвојили као посебно успешне, да ли имате своје менторе у савладавању нових дела?

Од значајних басовских рола издвојио бих Осмина у Моцартовој „Отмици из Сараја” у Бечкој државној опери, а важни су ми и Сарастро у Моцартовој „Чаробној фрули”, у венецијанској опери Ла Фениче, Раимондо Бидебент у Доницетијевој „Лучији од Ламермура” у Баварској државној опери, Оровесо у Белинијевој „Норми” у Семперопери у Дрездену, Филип Други из Вердијевог „Дон Карла” у Државној опери Штутгарта, Силва из Вердијевог „Ернанија” на Свечаним играма у Брегенцу, Вотан из Вагнеровог „Рајнског злата” у Државној опери Штутгарта, Краљ Хајнрих из Вагнеровог „Лоенгрина” у Театро Реал у Мадриду, Мендоза из Прокофјевљевих „Зарука у самостану” у Државној опери Берлина и Свештеник у Шостаковичевој „Леди Магбет” у њујоршком Метрополитену. Сваки музичар би требало да иде на часове свог инструмента, да нам нечије објективно ухо укаже на неке ствари и погрешке. Нама певачима гласне жице носе крух и треба бити пажљив како их употребљавамо. Кад год имам времена, одем на часове певања у Загреб код своје професорке са загребачке Музичке академије, хрватске примадоне Влатке Оршанић. Као шлаг на торту дође рад с врхунским диригентима, то је непроцењиво искуство. Имао сам част да певам уз диригенте као што су Рикардо Мути, Даниел Баренбоим, Зубин Мехта и многи други. То су људи великог талента, инвентивности, огромног искуства и посебне енергије.

У распону од барокне до савремене музике где се осећате најбоље и остварујете највеће домете?

Најбоље се осећам у операма Вердија, Вагнера и словенских композитора, а мислим да ми оне и најбоље леже. Иако претежно певам дела из периода романтике, изузетно ме радују барокни ораторијуми Хендла или Баха, вокална лирика која је писана за интимнију атмосферу, посебно волим да изводим Шуберта и Рахмањинова. Веома је важно развијати музичку уметност даље, „цедити” данашње време и кроз музичка средства па су за мене праве авантуре пројекти савремене и тек написане музике. Претпрошле године сам имао прилику да певам праизведбу „Опере по Камову” хрватског композитора Зорана Јуранића у Хрватском народном казалишту „Ивана пл. Зајца” у Ријеци. Опера није музејска уметност и она са својим величанственим могућностима може и те како пратити данашње време.

Какви су планови за наступајућу сезону?

После Београда певам Сулејмана Великог у Зајчевом „Николи Шубићу Зринском” у Хрватском народном казалишту у Загребу, затим наступам као Свештеник у Шостаковичевој „Леди Магбет” у Бостону и њујоршком Карнеги холу, а после тога ме чека Сарастро у Моцартовој „Чаробној фрули”, потом следи Верди и Вагнер у мојој матичној кући у Штутгарту.