Bogat program za 120. rođendan Muzeja grada Beograda

Program obeležavanja 120 godina Muzeja grada Beograda krcat je događajima. I svaki je atraktivan, stoga valja sve i pomenuti. Juče je u Muzeju Ive Andrića održano veče posvećeno našem velikom piscu, uz gostovanje Tihomira Stanića, a večeras u 19 sati je na programu centralno dešavanje, odnosno svečano otvaranje prvog dela izložbe „120 predmeta – 120 godina” u Salonu Muzeja grada Beograda, dok će sutra, takođe u 19 sati, u Konaku kneginje Ljubice biti otvoren drugi deo ove postavke. Na istom mestu će u četvrtak, 19. oktobra, u 18 sati biti izvedena monodrama „Na kafi kod kneginje Ljubice”, uz izložbu „Vladarke” u kneginjinom vrtu, dok će u sredu, 18. oktobra u 13 sati u Muzeju banjičkog logora biti otvorena izložba „Oslobođeni grad – Beograd oktobar 1944”, a u Zavičajnom muzeju Žarkova pred publikom će istog dana od 18 sati biti pirotski ćilimi iz muzejske kolekcije.

Kod spomeničkog kompleksa Stefanu Nemanji u četvrtak, 19. oktobra, biće otvorena postavka na otvorenom „Vladarske zadužbine dinastije Nemanjić”, a prava poslastica zakazana je za petak, 20. oktobar – u zdanju u Resavskoj u 14 sati biće promovisana monografija „120 godina Muzeja grada Beograda” i biće dodeljene zahvalnice i priznanja ove kuće, a za 16 sati u planu je otkrivanje biste imperatora Opelija Makrina. Za kraj, u subotu, 21. oktobra biće održana Noć legata.

Specijalno ovim povodom za naš list govorila je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda:

– Reprezentativna izložba koju otvaramo na dva mesta zaista pokazuje bogatstvo koje naš muzej čuva. U našem salonu ćemo publici izložiti koncept koji najviše čini umetnički sadržaj, odnosno tu su vizuelno efektni i značajni artefakti iz umetničke zbirke i zbirki za istoriju i primenjenu umetnosti i dizajn, dok su za naš konak u planu segmenti koji se odnose na razvoj grada i arheološke i arhitektonske predmete iz naših kolekcija. Dva izložbena dela se međusobno prožimaju i čine celinu koja pokazuje naših 120 godina. Na samom ulasku u prostor salona posetioce će očekivati izuzetna slika Uroša Predića na kojoj se vidi pejzaž grada Beograda, to je rad koji zbog svojih dimenzija nije stalno izložen pa je ovo prava prilika da se on vidi, potom će tu biti dela Paje Jovanovića, Save Šumanovića, Cuce Sokić, Petra Lubarde, Ivana Tabakovića, Milice Stevanović, Lazara Vozarevića, Miće Popovića, Vladimira Veličkovića, kompozicija malih skulptura Mrđana Bajića... Pred posetiocima će biti i Natalijin salon sa portretima Obrenovića i izuzetna zbirka gravira dopunjena specifičnim nožem koji se zove kindžal i koji je ugraviran u zlatu sa tekstom iz Kurana, a neizostavno je pomenuti i projekciju rada Marine Abramović „Heroj”. To su sve imena koja su toliko zvučna i prepoznatljiva da će svaki građanin koji dođe pronaći nešto što odgovara njegovom senzibilitetu.

Monografija u kojoj će biti moguće sve to podrobno prostudirati posebno je pripremana i na nju je naša sagovornica posebno ponosna.

– To je kompleksan muzejski proizvod, lepo upakovan, dizajnerski rešen i bio je izuzetni težak poduhvat jednim rukopisom obuhvatiti toliko naših raznovrsnih kolekcija, počev od već pomenutih pa do muzičke zbirke, one namenjene nauci, prosveti, sportu, književnosti... Reč je o dvojezičnom izdanju na više od 700 strana, u tvrdom povezu, čiji su autori kustosi našeg muzeja sa saradnicima. Kroz ovo štivo može da se prati ne samo veličina našeg muzeja već i hronološki tok razvoja grada – priča Jelena Medaković.

Kroz naš razgovor je provejavalo to da je samo otvaranje salonskog prostora u Bulevaru Kralja Aleksandra septembra prošle godine, u kojem je od tada do sada održano pregršt i individualnih i kolektivnih izložbi, bio pun pogodak.

– Znali smo da našem gradu nedostaje jedan takav prostor, ali zaista nismo očekivali da će ga ovako podržati i umetnici i građani. On je namenjen prvenstveno komunikaciji sa publikom i to različitih godišta, a za ovih godinu dana primetili smo da je bilo i prilično turista koji su ga obilazili. Svakako ćemo i sledeće godine održati program „Dijalozi”, u kojem savremeni umetnik po pozivu komunicira sa umetnikom ili delom iz naših zbirki i to se pokazalo kao vrlo dobro, a bićemo otvoreni i za rad sa našim kustosima saradnicima koji će svojim praksama obogatiti ono što u muzeju radimo, kao i za predstavljanje savremene prakse i naših relevantnih mlađih umetnika. Brojni su upiti za konkurs koji ćemo imati krajem godine za izlagačku sezonu 2024. i to ne samo naših stvaralaca. Trenutno pregovaramo i sa značajnim umetničkim imenima iz Francuske, a imali smo i posete inostranih kustosa koji su zainteresovani da tu postave neke svoje izložbe – najavljuje Jelena Medaković.