Богат програм за 120. рођендан Музеја града Београда

Програм обележавања 120 година Музеја града Београда крцат је догађајима. И сваки је атрактиван, стога ваља све и поменути. Јуче је у Музеју Иве Андрића одржано вече посвећено нашем великом писцу, уз гостовање Тихомира Станића, а вечерас у 19 сати је на програму централно дешавање, односно свечано отварање првог дела изложбе „120 предмета – 120 година” у Салону Музеја града Београда, док ће сутра, такође у 19 сати, у Конаку кнегиње Љубице бити отворен други део ове поставке. На истом месту ће у четвртак, 19. октобра, у 18 сати бити изведена монодрама „На кафи код кнегиње Љубице”, уз изложбу „Владарке” у кнегињином врту, док ће у среду, 18. октобра у 13 сати у Музеју бањичког логора бити отворена изложба „Ослобођени град – Београд октобар 1944”, а у Завичајном музеју Жаркова пред публиком ће истог дана од 18 сати бити пиротски ћилими из музејске колекције.

Код споменичког комплекса Стефану Немањи у четвртак, 19. октобра, биће отворена поставка на отвореном „Владарске задужбине династије Немањић”, а права посластица заказана је за петак, 20. октобар – у здању у Ресавској у 14 сати биће промовисана монографија „120 година Музеја града Београда” и биће додељене захвалнице и признања ове куће, а за 16 сати у плану је откривање бисте императора Опелија Макрина. За крај, у суботу, 21. октобра биће одржана Ноћ легата.

Специјално овим поводом за наш лист говорила је Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда:

– Репрезентативна изложба коју отварамо на два места заиста показује богатство које наш музеј чува. У нашем салону ћемо публици изложити концепт који највише чини уметнички садржај, односно ту су визуелно ефектни и значајни артефакти из уметничке збирке и збирки за историју и примењену уметности и дизајн, док су за наш конак у плану сегменти који се односе на развој града и археолошке и архитектонске предмете из наших колекција. Два изложбена дела се међусобно прожимају и чине целину која показује наших 120 година. На самом уласку у простор салона посетиоце ће очекивати изузетна слика Уроша Предића на којој се види пејзаж града Београда, то је рад који због својих димензија није стално изложен па је ово права прилика да се он види, потом ће ту бити дела Паје Јовановића, Саве Шумановића, Цуце Сокић, Петра Лубарде, Ивана Табаковића, Милице Стевановић, Лазара Возаревића, Миће Поповића, Владимира Величковића, композиција малих скулптура Мрђана Бајића... Пред посетиоцима ће бити и Наталијин салон са портретима Обреновића и изузетна збирка гравира допуњена специфичним ножем који се зове кинџал и који је угравиран у злату са текстом из Курана, а неизоставно је поменути и пројекцију рада Марине Абрамовић „Херој”. То су све имена која су толико звучна и препознатљива да ће сваки грађанин који дође пронаћи нешто што одговара његовом сензибилитету.

Монографија у којој ће бити могуће све то подробно простудирати посебно је припремана и на њу је наша саговорница посебно поносна.

– То је комплексан музејски производ, лепо упакован, дизајнерски решен и био је изузетни тежак подухват једним рукописом обухватити толико наших разноврсних колекција, почев од већ поменутих па до музичке збирке, оне намењене науци, просвети, спорту, књижевности... Реч је о двојезичном издању на више од 700 страна, у тврдом повезу, чији су аутори кустоси нашег музеја са сарадницима. Кроз ово штиво може да се прати не само величина нашег музеја већ и хронолошки ток развоја града – прича Јелена Медаковић.

Кроз наш разговор је провејавало то да је само отварање салонског простора у Булевару Краља Александра септембра прошле године, у којем је од тада до сада одржано прегршт и индивидуалних и колективних изложби, био пун погодак.

– Знали смо да нашем граду недостаје један такав простор, али заиста нисмо очекивали да ће га овако подржати и уметници и грађани. Он је намењен првенствено комуникацији са публиком и то различитих годишта, а за ових годину дана приметили смо да је било и прилично туриста који су га обилазили. Свакако ћемо и следеће године одржати програм „Дијалози”, у којем савремени уметник по позиву комуницира са уметником или делом из наших збирки и то се показало као врло добро, а бићемо отворени и за рад са нашим кустосима сарадницима који ће својим праксама обогатити оно што у музеју радимо, као и за представљање савремене праксе и наших релевантних млађих уметника. Бројни су упити за конкурс који ћемо имати крајем године за излагачку сезону 2024. и то не само наших стваралаца. Тренутно преговарамо и са значајним уметничким именима из Француске, а имали смо и посете иностраних кустоса који су заинтересовани да ту поставе неке своје изложбе – најављује Јелена Медаковић.