Nova pozorišna priča „Duška Radovića”

U samom planu i programu potcrtala sam vraćanje starom, poznatom „Radoviću”, kako iz estetskog ugla, tako i ciljne grupe kojoj treba da se obraćamo, naglašava za „Politiku” Bojana Karajović, nova direktorka Malog pozorišta „Duško Radović”, koja se dolaskom na ovo mesto zapravo vratila u svoj ansambl, gde je, kao mladi, poletni producent, pre gotovo dve decenije istrajavala na produkcionim sadržajima.

Mladalačko pozorište „Duško Radović” sutra uveče će obeležiti svoj „vremešni” 74. rođendan u matičnom zdanju ušuškanom u neposrednoj blizini Crkve Svetog Marka i Tašmajdanskog parka. Na sadašnjoj adresi nalazi se od 1968. godine, kada je useljeno u prvu namenski građenu zgradu dečjeg pozorišta tadašnje Jugoslavije. Ipak, punu scensku snagu steći će 23. oktobra 1984. godine, kada će poneti ime neponovljivog Duška Radovića, čiji su tekstovi okupljali mladu publiku u ovom edukativnom kulturnom kutku.

– Desilo se da je ponedeljak jedini neradni dan za pozorište, to jest da nema predstava, pa smo odlučili da se „rođendanski” posvetimo nama samima i našoj publici i prijateljima. Podelićemo jubilarne i godišnje nagrade i pozvati prijatelje na žurku u našem foajeu, a tokom vikenda upriličićemo besplatne radionice lutkarsva za decu, druženje u Tašmajdanskom parku sa glumcima Malog pozorišta „Duško Radović” i nagradnu trku za slovom D – modernizovanom verzijom ilustracije Dušana Petričića, koju je dizajnirao Slavimir Stojanović Futro – konstatuje energična Bojana Karajović i podvlači:

– Moja namera jeste da se okrenemo onima za koje radimo i stvaramo i da napravimo jak i stabilan odnos, komunikaciju sa decom, njihovim roditeljima i sa mladima. Želimo da svima stavimo do znanja da je pozorište „Duško Radović” njihov prostor u kome mogu da se izraze, spoznaju neke stvari, pozabave se pitanjima koja ih brinu i da uživaju u kvalitetnom kulturnom sadržaju.

Mislim da već postoji, kako kaže, zanimljiva platforma sa jako velikim brojem naslova kojima bi se posebno trebalo posvetiti. Do kraja godine imaćemo premijeru predstave „Beskrajna priča” po tekstu Mihaela Endea u režiji Ane Tomović.

Repertoarska estetika pozorišta „Duško Radović” počiva na klasičnim i savremenim bajkama, ali i modernim dramatizacijama klasične literature za decu. Otuda su na repertoaru ovog pozorišta za mladu publiku naslovi poput „Kapetan Džon Piplfoks”, „Kameni cvet”, „Bura”, „Sudbina jednog Čarlija”, „Priča o Svetom Savi”, „Cirkus Mario i Neta” (jedina marionetska predstava u ponudi u Beogradu)...

– Nećemo insistirati na hiperprodukciji, već ćemo se posvetiti naslovima koji nisu bili izvođeni, a u našem slučaju u pitanju je oko 40 predstava kojima bi trebalo dati prostor da se pokažu i dokažu: da li imaju svoje mesto na repertoaru ili je nažalost njihov život okončan – kaže Bojana Karajović osvrnuvši se na svoju profesionalnu putanju:

– Napravila sam zapravo pozorišni krug. Godine 2006. prvo iskustvo sa scenskom produkcijom stekla sam upravo u „Radoviću”, gde sam provela osam godina, a narednih deset u Beogradskom dramskom pozorištu. I, evo, sa već golemim iskustvom i „ispečenim” veštinama vraćam se u okruženje koje se, nažalost, nije mnogo promenilo. Zatekla sam istu ekipu u „Radoviću”, koja je jako posvećena i predana, ali mnogi od njih su već blizu penzije, tako da u tom smislu imamo određene nedostatke na kojima ćemo raditi uz veliku podršku osnivača. Da podmladimo kolektiv, a tu ne mislim samo na glumački deo već i na tehniku, čija je prosečna starost oko 55 godina – kaže Bojana Karajović.

Pozorište „Duško Radović” broji 54 stalno zaposlena člana, ali su, kako kaže naša sagovornica, uz razumevanje osnivača u međuvremenu uspeli da povećaju taj broj i dobiju mogućnost da zaposle još tri osobe. To će, kaže, usmeriti na sektor tehnike koja jeste zaista najugroženija.

– Desilo se da smo se moja koleginica Maša Mihailović, koja je završila produkciju i ponikla u BDP-u, i ja našle na rukovodećim mestima pozorišta za decu. Mislim da je tim odlukama Grad Beograd negde osvetlio pojam menadžera u kulturi, u smislu onoga što je ustanovama potrebno kada je u pitanju rukovođenje. Ne mislim ništa loše, ni na koga, ni o kome, ko je bio direktor ili je trenutno, ali smatram da postoji u ovom slučaju svest o tome da postoje školovani menadžeri u kulturi koji su upravo svoje obrazovanje posvetili tom profesionalnom izazovu – kaže direktorka „Radovića”.

Došavši na čelo „Radovića”, tako je Bojana Karajović odmah napravila savetodavno telo koje čine iskusni članovi ove kuće: Vladislava Đorđević, Goran Balančević, Damjan Kecojević, Jelena Gavrić i Mila Mašović Nikolić. Njihovi saveti i smernice, kako kaže, vrlo su plodonosni u smislu davanja te vrste kritike i usmeravanja u kom pravcu bi ovo pozorište u daljem periodu trebalo da se razvija. Poznajući Bojanu Karajović, ona će istrajavati na svojim smernicama, a konačni sud, daće, naravno, mlada publika.

B. G. Trebješanin