Između elektronske muzike i rokenrola

Pionir elektronske muzike, nju ejdža i sint-popa Žan Mišel Žar gostovaće prvi put u svojoj blistavoj karijeri u Beogradu. Slavni francuski muzičar održaće 8. novembra koncert u „Beogradskoj areni” u okviru turneje na kojoj obeležava tri decenije od izlaska legendarnog albuma „Oxygen”.

Iako je jedno vreme studirao pravo i ekonomiju, ljubav prema muzici ipak je prevladala. Uostalom, Žarov otac Moris bio je kompozitor filmske muzike. Još 1964. godine oformio je bend „Mystere IV”, a svoj prvi solo singl objavio je tek sedam godina kasnije. Iako ta pesma „La Cage/Erosmachine” nije prošla preterano zapaženo, Žan Mišel Žar nije želeo da odustane od eksperimentalne muzike. I isplatilo mu se.

Muzičar, koji je u impresivnoj karijeri prodao više od 80 miliona albuma širom sveta, poznat je i po velikim spektaklima na otvorenom koji su privlačili rekordan broj posetilaca zbog kojih je i uvršćen u „Ginisovu knjigu”, ali i po albumima „Geometri of lav”, „Aero”, „Aerozone”, „Hronolodži”, „Fishing junks at Sunset”... Spektakli kraj piramida na platou Gize u Kairu, Zabranjenom gradu u Pekingu, u pustinji Sahara u Maroku, ispred Ajfelovog tornja u Parizu, na Akropolju u Atini…samo su neki od nezaboravnih koncerata sa neviđenim scenskim efektima koje je Žar održao proteklih godina.

I Žarov intimni život često je punio stupce žute štampe. Poznati muzičar bio je u braku sa čuvenom glumicom Šarlotom Rempling, sa kojom ima sina Dejvida, a bio je veren i sa još jednom glumicom – Izabelom Ađani. Pre tri godine oženio se francuskom glumicom En Parilo.

Slavni francuski muzičar u intervjuu za „Politiku” otkriva kako je reagovao kada je dobio poziv da održi koncert u „Areni”:

– Moram da Vam priznam da već dugo želim da dođem u Beograd. Pogotovo zbog činjenice da je vaš grad poznat po mnogim stvarima, ali naročito po velikim umetnicima, muzičarima, filmskim rediteljima. Veoma sam uzbuđen što imam mogućnost da prezentujem svoj projekat u Beogradu, koji je za mene poseban.

Šta mogu da očekuju oni koji dođu na Vaš koncert u „Arenu”? Čini mi se da ćete svirati na 50 analognih sintisajzera.

Ovo je sasvim drugačiji projekat od mojih velikih koncerata na otvorenom. Povodom tri decenije od izlaska albuma „Oxygen” napravio sam novu verziju i rešio da je predstavim publici. Ono što sam želeo da pokažem jeste da u muzici nije toliko bitan tehnološki progres, već da se radi o jednoj vrsti posebne veštine o tome kako koristiti ove instrumente. Ti analogni sintisajzeri proizvode fantastičan zvuk. Želeo sam da oslušnem te instrumente u drugačijem prostoru. Zato sam odlučio da održim koncerte u intimnijim prostorima, ali sa odgovarajućom scenografijom koju sam dizajnirao specijalno za ovu priliku.

Koliko je „Oxygen” važan album za Vašu karijeru?

To je prvi album sa kojim sam postigao uspeh u celom svetu. Ta ploča je promenila moj život tada, ne samo finansijski, već i zbog činjenice da je to bio prvi album elektronske muzike koji je bio jednako popularan kao jedan rok album. Zahvaljujući toj ploči elektronska muzika je postala bliža publici širom sveta. Od tada se ova muzika posmatra kroz drugačiju perspektivu. Ja sam, na neki način, želeo da napravim most između elektronske muzike i rokenrola.

Kakav je doživljaj bio kada ste prvi put održali spektakl na otvorenom i kako ste se osećali kao prvi umetnik sa Zapada koji je održao koncert u Kini?

Nastupati u Kini, tada početkom osamdesetih, bilo je kao svirati na Mesecu. Kinezi nisu znali ništa o zapadnoj kulturi. Znali su za Debisija, Ravela, ali o rokenrolu i novim pokretima u muzici nisu znali apsolutno ništa. Baš zato je to bio veliki izazov i nešto sasvim posebno za mene. Osim toga, mogao sam mnogo da naučim o kineskoj kulturi i muzici te 1989. godine. Od tada sam zadržao dobre kontakte sa kineskim umetnicima i nedavno sam se ponovo vratio u Kinu. Svirao sam u Zabranjenom gradu pre četiri godine a u tom koncertu učestvovali su i kineski umetnici i moram da kažem da je to jedan od nastupa koji su mi ostali u najjačem sećanju.

Inače, svi ti spektakli na otvorenom su nešto potpuno drugačije od koncerata koje umetnik ima na turneji. Mesta od kojih vam zastaje dah, prelepi trgovi i taj nadrealni aspekt u celoj priči je nešto što mi se veoma sviđa. U svojoj karijeri nisam išao na mnogo turneja. Zato ti događaji zauzimaju u mom životu posebno mesto.

Kako ste se osećali kada ste prvi put upisani u „Ginisovu knjigu rekorda”?

Bilo je to veoma zabavno, ali moram da istaknem da ja nikada u životu nisam radio nešto da bih postavljao ili rušio rekorde. Uostalom, „Ginis” mi nikada nije bio sponzor. Osetio sam se privilegovanim i počašćenim, pogotovo što me je pratilo toliko ljudi. Znamo da nikome nije nimalo lako da privuče publiku na jedan koncert, a kada se to desi, kao što se meni srećom desilo, to je veoma uzbudljivo.

Zašto je otkazan Vaš dugo najavljivan koncert u Jerusalimu koji je trebalo da se desi letos povodom proslave 60 godina formiranja države Izrael?

Nije otkazan, a mediji su malo napumpali celu priču. Mene su vodeće strukture Izraela zamolile da održim koncert i ja sam otišao tamo i veoma mi se svideo grad. Jerusalim je zaista neverovatan grad. Bio sam veoma zainteresovan da izvedem svoj koncert tamo, ali zbog nekih političkih previranja i situacije koja tamo vlada, nije bilo moguće da se koncert održi kada je najavljen, tako da je odložen. Ali, održaću koncert u Izraelu kad-tad.

Da li imate planova za neki drugi veliki spektakl na otvorenom?

Naravno, radim na mnogo različitih projekata. Uglavnom, organizatori meni nude da pravim te velike spektakle. Već sada imam različite ponude za velike koncerte i trenutno ih razmatram. Kada već pričamo o Beogradu, bio bih veoma srećan da tu održim još jedan koncert. Ima mnogo konfuzije oko imidža Srbije u svetu. Smatram da u kulturnom događaju tog tipa učešće mogu da uzmu i srpski umetnici i to bi sigurno bilo veoma interesantno. Lično, kao umetnik, bih bio veoma zadovoljan kada bih jednoga dana mogao da održim veliki koncert na otvorenom u vašem gradu. U svakom slučaju veoma se radujem dolasku u vaš grad.