Putin u Sočiju otkrio karte

„Ukrajinska kriza nije sukob za teritorije”, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin obraćajući se nedavno u Sočiju učesnicima diskusionog kluba „Valdaj”. „Rusija je najveća zemlja po teritoriji u svetu. Nemamo nikakve interese da osvajamo neke dodatne prostore. Mi tek treba da iskoristimo i Sibir i istočni Sibir i Daleki istok. To nije borba za teritorije, ili za uspostavljanje regionalne ravnoteže. Pitanje je daleko šire i temeljnije. Reč je o principima na kojima će se bazirati novi svetski poredak.”

Podsetimo, „Valdaj klub” je ruska nevladina organizacija, osnovana 2004, okuplja stručnjake iz različitih oblasti kako bi raspravljali o globalnim pitanjima i izazovima. Cilj kluba je promocija dijaloga i razmena mišljenja između ruskih i stranih eksperata o međunarodnim odnosima, geopolitici i drugim temama.

Poruke sa ovogodišnjeg skupa nedvosmisleno ukazuju na to da je svet 20. stoleća, veka velikih ratova i stradanja, zauvek zakopan u istoriji. Poneki repovi tih vremena koji se i danas vuku, poput lokalnih ratova koji bezuspešno najavljuju globalnu katastrofu do povremenih izliva ocvalog nacizma, samo pokazuju da logika moći koja vlada svetom gubi svoje uporište. Danas se razmišlja u drugim relacijama, sila više nije koncentrisana samo u jednim rukama, prohtevi siromašnih izjednačeni su sa prohtevima bogatih. Svi traže dostojan život. Barem prema sopstvenim mogućnostima.

„Svi pokušaji da se u svetu održi monopol SAD i tzv. Zapada osuđeni su na propast”, izjavio je Putin obraćajući se učesnicima skupa. „Pravedan svet uspostavićemo tek onda kada se svi budu osećali bezbedno, kada budu svesni da ih drugi poštuju, i da su različitosti nešto što je suština postojanja celog sveta.”

Rusija je u protekle dve decenije uspela da obnovi vojnu moć koju je posedovala u sovjetsko vreme, unapredila je privredu, tehnološki se izjednačila sa zapadnim svetom, povratila veru običnih građana u sopstvenu državu, u budućnost… I što je jednako važno, voljna je da svoj nauk podeli i sa drugima željnim da se iščupaju ispod zapadne hegemonije. Ukratko, Rusija je otkrila karte. Jasno stavila do znanja kakvi su joj dalji koraci i koji su dugoročni ciljevi.

Jasno je da bi podizanje neke nove „gvozdene zavese”, poput one iz vremena Hladnog rata, za šta se neki zdušno zalažu, u današnjim uslovima imalo samo kontraefekat. Ispostavilo se i da je sukob u Ukrajini samo inicijalna kapisla koja je većini zdravorazumski nastrojenog sveta ukazala na to da je monopol Zapada, a pre svega SAD, uspostavljen po okončanju Drugog svetskog rata, zauvek iscrpljen. Pokazalo se i da uređenje sveta zasnovano na toj premisi više ne funkcioniše. To najbolje osećaju oni koji su taj svet stvarali.

To nas dovodi i do već više puta isticane činjenice da je tzv. Zapad u velikoj meri istrošio svoj osećaj za iznedrivanje pravih lidera. Političari u velikim zemljama sve više liče na obične birokrate kojima ja dato u zadatak da obave određeni hitan posao, nego na istinske predvodnike sa jasnom vizijom. Onaj deo sveta koji olako zovemo civilizovanim istrošen je u velikoj meri i nije čudo što neistrošeni umovi iz do sada potisnutih zemalja, ojačani najnovijim saznanjima i modernim tehnologijama, tako lako na sebe preuzimaju teret daljeg vođenja čovečanstva.

Velika promena, a na šta su ukazali učesnici savetovanja kluba „Valdaj”, desila se i na vojnom polju. Oružja i svekolika vojna oruđa koja su do juče smatrana svemoćnim, pokazala su se i te kako ranjivim. Gvožđurija je ipak samo gvožđurija, rekli bi cinici. Da li će upravo ta činjenica odvući svet u konačnu nuklearnu katastrofu ostaje tek da se vidi. Ipak, ostaje saznanje da bi eventualnu apokalipsu malo ko mogao da preživi. Pa i takav uzalud.

Na sve se nadovezao i najnoviji palestinsko-izraelski sukob kao eho nedavnog apela sa samita zemalja BRIKS-a održanog u Južnoj Africi, a kada se jasno čulo da svet više ne sme da se deli na manjinu koja komanduje i poseduje većinu bogatstva, i na većinu osuđenu istorijski da se koprca u nemaštini prouzrokovanoj upravo delovanjem moćnih. To je bio i osnovni poziv učesnika skupa u Sočiju, uz napomenu da se sadašnje nesuglasice neće razrešiti ratovima kao što je to rađeno u vekovima iza nas, već isključivo prihvatanjem činjenice da i najmanji narodi imaju pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini.

Zagovornika nekog novog „konačnog rešenja” svakako ne manjka. O tome svedoči rat u Ukrajini, svedoči povampirenje nacizma u Kanadi, svedoči navijačko svrstavanje u drami na Bliskom istoku… Upravo stoga mnogi posmatrači su ocenili da je „Valdaj” skup daleko više od pukog isticanja globalnih prioriteta za vreme pred nama. To je poziv i drugima da zdravog razuma i vođeni dobrom voljom iznesu svoje viđenje zajedničke budućnosti. I da priče o „zlatnoj milijardi onih koji će preživeti eventualni armagedon” ipak ostave piscima naučnofantastičnih romana i filmskim režiserima.

U tom smislu treba pomenuti činjenicu da je u okvirima zapadnih izveštaja sa skupa u Sočiju izuzetno mnogo pažnje posvećeno podatku da je Rusija u operativnu upotrebu stavila neka svoja najmoćnija oružja, a pre svega krstareće rakete klase „Burevestnik” opremljene motorima na nuklearno punjenje i sposobnim da u vazduhu ostanu danima, sve dok ne dobiju komandu za udar. Naravno, bilo bi iluzorno o „Burevestniku” govoriti kao o oružju koje će okončati svaki budući rat, ali i samo pominjanje njegovih sposobnosti neskrivena je poruka potencijalnim zagovornicima novih sukoba.

„Rusija je bila, jeste i biće jedan od osnova svetskog sistema, spremna na konstruktivnu saradnju sa svima koji teže miru i prosperitetu, spremna na oštro suprotstavljanje onima koji propovedaju principe diktature i nasilja. Uvereni smo da će pragmatizam i zdrav razum trijumfovati i da ćemo konačno uspostaviti multipolarni svet”, zaključio je u svom govoru Vladimir Putin.

Novinar „Politike” u penziji