Na koliko stolica sedi Putin

Iako rat u Ukrajini ne prestaje, sada su oči svetske javnosti uprte u Izrael.

Palestinski teroristički pokret Hamas odmah je pozdravio poziciju ruskog lidera Vladimira Putina i „neumorne napore Rusije“ u kontekstu okončanja rata sa Izraelom.

U saopštenju militanata Hamasa se kaže da njihova grupa ceni Putinov stav u vezi sa „cionističkom agresijom na naš narod“. Kao i njegova osuda opsade Gaze i obustave humanitarne pomoći i „napada na civile“.

Palestinci u Hebronu okupili su se protiv izraelskih akcija u Pojasu Gaze sa portretima Vladimira Putina.

„U Hebronu su Palestinci izašli na ulice sa Putinovim portretima i ruskim zastavama u znak protesta protiv izraelske agresije u Gazi“, navodi se u materijalu.

Na snimcima koje je snimio TV kanal vide se ljudi kako mašu trobojkama. Pored fotografije Putina, demonstranti su izneli i portret lidera DNRK Kim Džong Una.

Nemili događaji u Dagestanu vraćaju i Rusiju u fokus svetskih medija, ali i on je u kontekstu palestinsko-izraelskog konflikta.

Rusija, koja bi mogla da ima koristi od ovog sukoba jer je rat u Ukrajini sada pao u drugi plan, izašla je u prilog Palestincima i za eskalaciju sukoba okrivila Zapad. S druge strane, SAD su poslale vojnu pomoć Izraelu drugog dana od izbijanja sukoba.

Može da se rasšravlja o ruskoj umešanosti u novi sukob između Izraela i Palestine, ali je činjenica je da je novi rat pomerio fokus sa Ukrajine.

Libanski ministar informisanja Zijad Makari smatra da je Rusija sposobna da zaustavi operaciju koju sprovodi izraelska vojska u Pojasu Gaze. Prema njegovim rečima, Zapad sada zataškava „ovaj rat“, a ruski pristup je jedini, ili jedan od retkih, sposoban da „zaustavi zločine“ u Gazi.

Prema njegovom mišljenju, Moskva, u okviru postojećeg odnosa snaga, može da preduzima aktivnije korake i vrši jači pritisak.

„Ruska Federacija je jedna od velikih sila i poznaje svoje mogućnosti, ali takođe znam da je Rusija zemlja koja u ovoj fazi podržava siromašne i potlačene“, citiraju mediji libanskog ministra.

Vladimir Putin dugo je predstavljan kao najveći mogući prijatelj Izraela i jevrejskog naroda. Pomogao je da se uspostavi bezvizni režim između Rusije i Izraela 2008., inicirao je izgradnju velelepnog Jevrejskog muzeja u Moskvi 2012. S Benjaminom Netaniahuom u Jerusalimu je pre tri godine otkrio spomenik žrtvama nacističke Nemačke i opsade Lenjingrada. Za razliku od dominantne podrške Palestincima iz sovjetskih vremena, Putin je Moskvu snažno povezao s Izraelom.

Zvanični Kremlj se trenutno predstavlja kao posrednik, a ruskim predstavnicima i senatorima je sugerisano da se uzdrže od komentarisanja izraelsko-palestinskog sukoba. Istovremeno, predstavnici aktivno javno osuđuju Ruse koji su otišli ​​u Izrael. Političarima je savetovano da prate izjave predsednika Putina, koji je za sukob okrivio SAD. Kaže se i da Putin „sedi na više stolica“ i da pokušava da maksimalno iskoristi zaoštravanje sukoba.

Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin kritikovao je one koji su otišli ​​u Izrael, obećavajući novi „Magadan za izdajnike“. Magadan je inače luka na Ohotskom moru, u istočnoj Rusiji, a za vreme Staljina je bio veliki tranzitni centar za osuđenike koji su slati u radne logore.

Rusija ima složene odnose sa Izraelom zbog snažne povezanosti ruskih Jevreja sa maticom. Ruski Jevreji su godinama imali značajan doprinos i uticaj na politiku koju sprovodi Ruska Federacija, kao i na ekonomska pitanja u zemlji.

Vidljiv primer ove povezanosti je jedna od federalnih jedinica u Ruskoj Federaciji pod nazivom Jevrejska autonomna oblast. Stoga ne čudi što je Rusija imala dobre, ponekad čak i prijateljske odnose sa Izraelom i da želi da ih održi.

Ipak, sada, iako se zvanični vrh pozicionira isključivo neutralno, jasno je da Rusija ima veliko razumevanje prema Hamasu i Palestincima. Jednostavno, to je nastavak polarizacije u koju je svet zašao nakon što je Rusija napala Ukrajinu.

Jasno je da će Rusija, u vreme kada su SAD na strani Izraela, sigurno preferirati Iran i Palestinu u sadašnjim uslovima. Ipak, ona održava diplomatske odnose sa Izraelom kroz složenu i slojevitu diplomatiju. Političko rukovodstvo Ruske Federacije nastojaće da zadrži „neutralnu“ poziciju, odnosno podjednako će uvažavati obe strane, što će se u situaciji kada Zapad proglasi Hamas terorističkom organizacijom smatrati podrškom Hamasu.

Rusiji nije isplativo da se jasno svrstava na stranu, zarad pomenutih odnosa sa Izraelom, ali je mnogo bolje da pozove na mir i pokuša da se ponudi kao posrednik. Ako uspe, to bi Rusiji dalo priliku da napravi „pukotinu“ u izolaciji u kojoj se sada nalazi.

To nije ništa novo u ruskoj diplomatiji, mogli smo da vidimo jedan primer nedavno, kada je Azerbejdžan pokrenuo vojnu intervenciju u Nagorno-Karabahu. Rusija održava mirovne snage na tom području i u trenutku kada je Jermenija počela da se okreće ka Zapadu, Rusija je dozvolila azerbejdžanskoj vojsci da krene u akciju. Azerbejdžan, ma koliko želeo da uspostavi kontrolu nad tim područjem, ne bi preduzeo akciju da to nije odobrila Rusija.

Iran je ovde važan element u celoj priči i neko ko stoji kao nezvanični pokrovitelj Hamasa. Isto tako, Iran je neko ko se u poslednje dve godine pokazao kao jedan od najbližih saveznika Ruske Federacije i do sada jedina zemlja koja ne krije prodaju oružja Rusiji.

Ovako strašni i krvavi rat je svakako skrenuo pažnju sa Ukrajine. Rusiji je sada u interesu, iako se pozicionira kao posrednik, da rat na Bliskom istoku traje što duže. Ona te tvrdnje pobija i deklariše se da je za mirno rešenje.