Oplemenjivanje ženstvenosti

Naš jedini „fakultet” – Institut za umetničku igru već deset godina s požrtvovanjem odgovorno vodi direktor dr Vladimir Tomašević. Negujući pozitivne vrednosti umetničko-obrazovnih programa bogatih različitih sadržaja (klasični balet, savremena igra, koreografija, scenska narodna igra i drugi) ova kuća sabira iskustva darovitih i kreativnih studenata, krunisanih diplomom za visoko profesionalnu umetničku igru. Tako su sa instituta izašle mnoge profesionalne umetnice, kao što su, na primer, solistkinja baleta Ada Raspor i balerina Tamara Colić, obe angažovane u Baletu Narodnog pozorišta …Takođe, sa odseka koreografije, potekla je i naša priznata koreografkinja Milica Cerović, angažovana u Teatru na Terazijama i drugim pozorištima.

Gala koncert Instituta i Baleta Mladih, u postavci pedagoga/repetitora Milice Bezmarević, prve solistkinje baleta u NP, koja je zajedno sa Milom Stijak, pedagogom/repetitorom, u jednoj celovečernjoj predstavi, postavila „bisere” iz klasičnih baleta: „Bajadera” (1877, ) „Konjić Grbonjić” (1864) i „Esmeralda” (1844). Ovi „stari baleti” uzbudljivih živopisnih slika s mnogo emocija, krhkih i nežnih, traže poseban igrački nerv, ličnu dramsku izražajnost u oplemenjivanju igračkih formi prefinjene i iskrene emocionalnosti. Naglašene pripovedne strukture „numere” iz ovih „baleta radnje”, oslanjaju se na uloge koje predstavljaju najviše tehničko i stilsko umeće klasičnog akademizma i jezika (pozicija nogu, ruku, epolmani, tehnike stopala...), bile su preambiciozno postavljene za mlade igrače.

U opštem okviru ovog gala koncerta učestvovali su svi studenti instituta, bez guranja pod tepih onih manje nadarenih i tehnički još nedovoljno sigurnih, svi strasno posvećeni svetkovini igre, u slavu tela, ljubavi, lepote… Po vlastitim umetničkim kvalitetima umetničke igre izdvojili su se studenti/igrači: Senja Stanić (treća godina), igrač sugestivne dramske neposrednosti, Anastasija Nikčević (prva godina), poetična Odaliska, dubljeg podteksta, Una Stepanović (prva godina), šarmantna, muzički upečatljiva, Ema Kejs (buduća studentkinja na institutu) zaustavlja pokret u sliku – simbol, Tijana Drndarević (prva godina), razigranih linija, prefinjenih asocijacija.

Tajna oduševljenja našeg kritičkog interesovanja za ovaj gala koncert instituta, najkraće rečeno, nije bila usmerena u pravcu procene scenskog iskustva, već u smeru vaspitnog značaja učenja baleta i njegove misije oplemenjivanja ženstvenosti. To je postignuto kroz vizuelno-estetsko oblikovanje figure do nesvakidašnje gipkosti tela, gracioznosti, prefinjenosti, podstičući prozirnost uživanja u zavodljivom prijatnom koloritetu.

U osnovi iz ovog klasičnog baletskog koncerta, homogenih „slatkih produkata”, zračila je toplina najdubljeg ženskog bića igre, koje je dozvolilo da mu priđemo u uzbudljivim trenucima njihovog drugog „života” i trijumfovalo scenom ali i publikom.