Оплемењивање женствености

Наш једини „факултет” – Институт за уметничку игру већ десет година с пожртвовањем одговорно води директор др Владимир Томашевић. Негујући позитивне вредности уметничко-образовних програма богатих различитих садржаја (класични балет, савремена игра, кореографија, сценска народна игра и други) ова кућа сабира искуства даровитих и креативних студената, крунисаних дипломом за високо професионалну уметничку игру. Тако су са института изашле многе професионалне уметнице, као што су, на пример, солисткиња балета Ада Распор и балерина Тамара Цолић, обе ангажоване у Балету Народног позоришта …Такође, са одсека кореографије, потекла је и наша призната кореографкиња Милица Церовић, ангажована у Театру на Теразијама и другим позориштима.

Гала концерт Института и Балета Младих, у поставци педагога/репетитора Милице Безмаревић, прве солисткиње балета у НП, која је заједно са Милом Стијак, педагогом/репетитором, у једној целовечерњој представи, поставила „бисере” из класичних балета: „Бајадера” (1877, ) „Коњић Грбоњић” (1864) и „Есмералда” (1844). Ови „стари балети” узбудљивих живописних слика с много емоција, крхких и нежних, траже посебан играчки нерв, личну драмску изражајност у оплемењивању играчких форми префињене и искрене емоционалности. Наглашене приповедне структуре „нумере” из ових „балета радње”, ослањају се на улоге које представљају највише техничко и стилско умеће класичног академизма и језика (позиција ногу, руку, еполмани, технике стопала...), биле су преамбициозно постављене за младе играче.

У општем оквиру овог гала концерта учествовали су сви студенти института, без гурања под тепих оних мање надарених и технички још недовољно сигурних, сви страсно посвећени светковини игре, у славу тела, љубави, лепоте… По властитим уметничким квалитетима уметничке игре издвојили су се студенти/играчи: Сења Станић (трећа година), играч сугестивне драмске непосредности, Анастасија Никчевић (прва година), поетична Одалиска, дубљег подтекста, Уна Степановић (прва година), шармантна, музички упечатљива, Ема Кејс (будућа студенткиња на институту) зауставља покрет у слику – симбол, Тијана Дрндаревић (прва година), разиграних линија, префињених асоцијација.

Тајна одушевљења нашег критичког интересовања за овај гала концерт института, најкраће речено, није била усмерена у правцу процене сценског искуства, већ у смеру васпитног значаја учења балета и његове мисије оплемењивања женствености. То је постигнуто кроз визуелно-естетско обликовање фигуре до несвакидашње гипкости тела, грациозности, префињености, подстичући прозирност уживања у заводљивом пријатном колоритету.

У основи из овог класичног балетског концерта, хомогених „слатких продуката”, зрачила је топлина најдубљег женског бића игре, које је дозволило да му приђемо у узбудљивим тренуцима њиховог другог „живота” и тријумфовало сценом али и публиком.