Rečitost ćutnje kamena

Umetnici... O kamenu. Od kamena. Iz kamena. U kamenu. Sa kamenom. Uz kamen. Zbog kamena… Šta se sve zbiva?-Za čim se čezne? Šta se sneva? A šta oblikuje? I zašto?

Vezivno tkivo svih ovih misli koje prate izložbu „(Sa)vremenost kamena” u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića jeste materijal koji – i istorija umetnosti i sadašnjost nam to potvrđuju – ne prestaje da fascinira stvaraoce pa se s njim rado i uspešno hvataju ukoštac. Objedinila ih je pred nama Rajka Bošković, muzejski savetnik Muzeja savremene umetnosti Beograd i autorka izložbe.

Petar Vujošević, Marko Vukša, Marko Vučković, Kristina Ivić, Ivan Jeremić, Milan Kulić, Mladen Miljanović, Jelena Mirković, Borislav Nježić, Dušan Petrović, Olivera Savić Popović, Mice Poptsis, Dejan Trivunac, Goran Čpajak i Đorđe Čpajak – svi različitih generacija – čija će se dela nalaziti na sva tri izložbena sprata do 13. novembra, ubedljivo svedoče o svemu rečenom, a o detaljima dalje priča Rajka Bošković.

I danas, u doba elektronskih i digitalnih mogućnosti koje se usložnjavaju, kako vidimo ne iz veka u vek, nego skoro iz dan u dan, kamen je podsticaj i nadahnuće za oblikovanje, podjednako kao i u svim istorijskim periodima pre nas, ističe ona i dodaje:

– O tome govori i činjenica da pored svih novih, industrijski proizvedenih materijala neuporedivo lakših za obradu, kamen ipak i danas privlači umetnike da se upuste u borbu sa njim, sa njegovim otporom pri obradi, rizikom nepopravljivosti pogrešnog poteza... Pored odabranih dela sa tekuće umetničke scene koja su nastala „od” ili „povodom” kamena, pošto na izložbi ima pored skulptura, i mozaika, video-radova i dela konceptualne umetnosti, izložba nudi i reči, misli, ideje umetnika o kamenu. U tom smislu, poseban deo izložbe su pitanja umetnicima koja su osmišljena sa namerom da ih podstaknu da osete, prepoznaju i rečima izraze šta je to u kamenu kao materijalu što ga čini i dalje privlačnim? Taj poseban segment izložbe čini uvodni deo dok drugi deo čine reči, misli, ideje umetnika koji se mogu pročitati na zidu galerije, kao odgovor i odgonetanje, barem u izvesnoj meri, izvora nadahnuća i zanesenosti kamenom i danas u vreme, rekla bih, često „nepodnošljive lakoće” stvaranja u sferi novih industrijski proizvedenih materijala i digitalnih tehnologija.

Posebno mesto kao svojevrsni eksponat zauzima i sama velelepna centralna muzejska zgrada na Ušću.

– Poseban deo postavke čini predstavljanje naše zgrade, koja je izvanredno ostvarenje „arhitekture kao skulpture”. To je sjajan primer ideje koju je još početkom 20. veka formulisao Konstantin Brankuši da „arhitektura mora biti nastanjena skulptura”. Toj dimenziji skulpturalnosti nesumnjivo doprinosi upravo vizuelna dejstvenost kamena, tačnije belog mermera, koji čini znatan deo površine zidova. Upravo belina i čvrstina kamena, u kontrastu sa prozirnošću stakla gradeći kristaloidnu strukturu, doprinose skulpturalnosti oblika zgrade. Ako se ovakav oblik zamisli da je napravljen samo od stakla, na primer, u punoj meri se može sagledati značaj i ubedljivost izraza kamena u celokupnoj vizuelnoj dejstvenosti ovog i ovakvkog oblika (zgrade) muzeja – objašnjava naša sagovornica.

Govoreći o složenom kustoskom konceptu koji zastupa već dugi niz godina i za koji se odlučila ona kaže:

– Ova izložba deo je mog višegodišnjeg projekta obrade dela iz muzejske kolekcije, s jedne strane, ali i predstavljanja tekuće umetničke scene kroz jednu novu koncepciju koja podrazumeva da se odabrani skulptorski materijal, u ovom slučaju kamen, predstavi kroz dve studijske izložbe. Cilj ovakvog pristupa je da se pre svega fenomen skulpture sagleda kroz materijal, a istovremeno da se predstave i promovišu umetnička dela iz muzejske kolekcije u odnosu i paraleli prema delima koja tek nastaju i pojavljuju se. Prvi materijal kojim sam se bavila bio je bronza, izložba „Govor bronze” održana je u MSUB 2005. Fenomen kamena bio je prisutan na postavci „Ćutanje kamena” sa delima iz muzejske kolekcije 2017, čiji je naziv proistekao iz ideja da njime ukažem na suštinsko svojstvo „bića” kamena, a to je ćutanje, ali ne kao nemuštost, već kao rečitost ćutnje, koja govori nekada više od reči, dok je druga posvećena istom fenomenu sa delima sa tekuće umetničke scene upravo ova aktuelna.

Važan segment ovih postavki su i naučni skupovi odnosno simpozijumi posvećeni temi. Tokom prve izložbe o kamenu organizovan je skup „O kamenu – vanvremenost i savremenost”, dok je u sklopu ove izložbe održan simpozijum „(Sa)vremenost kamena”, na kome su učestvovali stručnjaci i naučnici iz različitih oblasti.