„Vašington post“: Amerika ne treba da se nada pobedi Ukrajine

Položaj Ukrajine se od novembra prošle godine pogoršao, stoga će Vašington možda morati da prestane da računa na poraz Rusije i da preispita svoj pristup, piše kolumnista lista „Vašington post“ Džejson Vilik.

Novinar podseća da je pre godinu dana Mark Mili, koji je tada bio predsednik Združenog generalštaba Oružanih snaga SAD, nagovestio da sukob u Ukrajini treba da bude okončan pregovorima. Međutim, Bela kuća je saopštila da namerava da podržava kontraofanzivu Ukrajine „koliko god bude potrebno“.

„Ukrajina je danas u gorem položaju nego što je bila u novembru prošle godine. Njena vojska je iscrpljena, njene zalihe naoružanja su pri kraju, a zapadna javnost je sve više podeljena po pitanju daljeg pružanja pomoći“, ističe Vilik.

Po njegovim rečima, Ukrajina je kontraofanzivom trebalo da sačuva političku podršku, dokazavši „da može da povrati izgubljene teritorije“.

„Sada će pristalice Ukrajine možda morati da iznose suprotan argument: Ukrajina neće povratiti značajnu teritoriju i potrebna joj je vremenski neograničena pomoć da spreči razorni poraz“, konstatuje novinar.

Takođe ističe da je „prozor za povoljno rešavanje situacije u Ukrajini putem pregovora verovatno zatvoren, ako je uopšte ikada i postojao“.

Vilik veruje da SAD ne žele da uđu u direktan rat protiv Moskve.

On smatra da američke vlasti ne treba da priznaju ujedinjenje novih ruskih regiona sa Rusijom, prenosi Sputnjik.

„Međutim, možda bi trebalo da sa snova o pobedi pređu na pripreme za život u pat poziciji. Pat pozicija u Prvom svetskom ratu izmenjena je direktnim uključivanjem SAD kao protivnika Nemačke. Međutim, SAD ne žele da uđu u direktan rat sa Rusijom. Pobeda Rusije u Ukrajini bila bi strašan udarac američkim interesima, ali ne tako užasan da se rizikuje nuklearni rat“, ocenio je on.

Novinar smatra da Vašington treba da promeni strategiju i postavi realnije ciljeve u vezi sa situacijom oko Ukrajine.

„Ambicije spoljnopolitičkih krugova u želji da se postigne poraz Rusije u kontrastu sa činjenicom da je počela iscrpljujuća monotona borba ukazuju na klasični neuspeh strategije. Da je administracija formulisala ostvariv krajnji cilj i plan za njegovo sprovođenje, možda bi prestalo rasti protivljenje Kongresa pomoći Ukrajini“, zaključio je on.