Deda, otac i sin tri različita sveta

Užice – Još jedan užitak za publiku, nakon prethodnih takođe uspelih predstava na 28. jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu, priredilo je beogradsko Narodno pozorište komadom „Očevi i oci”. Po romanu Slobodana Selenića, u dramatizaciji Kate Đarmati, režiji Veljka Mićunovića, pokazala se najbližom sloganu ovogodišnjeg festivala „Šta misliš o svom ocu” i veoma dopala gledalištu koje joj je, nakon salvi aplauza, glasanjem dodelilo prosečnu ocenu 4,63.

Ta poznata Selenićeva pripovest o Srbiji prve polovine 20. Veka, otvorena je u ovom komadu novim čitanjem i savremenim okvirom: odlaskom mladog Beograđanina u beli svet gde se susreće sa izazovima nesnalaženja, predrasuda, homoseksualizma i slični, opisom prilika kod nas gde „polupismeni zidaju palate, a intelektualci od plata jedva preživljavaju”... Ali dramska priča, kada se taj mladić oženio Engleskinjom i s njom vratio u Beograd pa dobio sina, najednom uplovljava u predratnu i ratnu prošlost okončanu tragičnim krajem, kakvu je Selenić opisao s početka osamdesetih.

Tu su tri generacije porodice Medaković, tri različita sveta: deda monarhista, otac demokrata, sin komunista. Politička podeljenost najbližih koja Srbe kao usud od davnina prati. Sve to znalački upakovano u prijemčivu pozorišnu priču.

Ova postavka, čulo se za okruglim stolom nakon izvođenja, drukčija je od ranijih: sa izvanrednom dramatizacijom, uz posmatranje romana „Očevi i oci” kroz novi teatarski pristup, otvaranjem novih dimenzija tog dela.

– U komadu sam od ove divne dramatizacije, koja me je, prosto, oslobodila, uspeo da vidim sve druge slojeve: fenomenalne glumce vođene veštom rukom reditelja, višeznačnu scenografiju, dramaturgiju scenskog prostora... Predstavu je užička publika zavolela na prvo gledanje. Moj zaključak, posle gledanja nekoliko predstava beogradskog Narodnog pozorišta i niza drugih kod nas, jeste da je ono po svom repertoaru trenutno najsavremenije pozorište u Srbiji. Što nekad nije bilo, kao klasičan teatar ranije se branilo od svakog uticaja nečeg što je drugačije čitanje ili nekakav progres – obrazložio je selektor festivala Zoran Stamatović.

Reditelj Veljko Mićunović kazao je da se u početnoj ideji svakako pošlo od Selenića, od potrebe da se priča o našem nasleđu, od te naše balkanske, srpske večne tranzicione raspolućenosti. Posmatrane kroz nukleus porodice.

– Jedna od prvih vodilja od mene za Katu bila je što sam hteo da te tri generacije svedoče u istom trenutku, budu prisutne sve vreme. Ne da bismo ih mi kažnjavali, već da tu sudelujemo, zajedno s njima to seciramo. Ovom intervencijom otvorio se veći deo predstave „Očevi i oci”. Jer su u pitanju tri ideologije (monarhista, demokrata, komunista), ta simbioza koja nas i danas čini što jesmo, što ostavljamo sinovima i kćerima. Mislim da je to napravilo novo učitavanje, stvar učinilo življom i savremenijom, a opet ne dnevno aktuelnom – rekao je Mićunović.

Na užičkom festivalu sinoć je odigrana predstava „Nesporazum” Crnogorskog narodnog pozorišta, a tačku na borbu za „Ardalione” večeras stavlja Atelje 212 komadom „Otac”. Potom se žiri izjašnjava o nagrađenim.