Zašto lete američki ambasadori

Na prste se mogu izbrojati američki ambasadori izbačeni iz zemlje službovanja. Nedavno je, međutim, istorija diplomatije svetske supersile znatno obogaćena: dva ambasadora u istom danu morala su da pakuju kofere na brzinu i da hitno lete iz Južne u Severnu
Ameriku. Uragan je krenuo iz Bolivije…najsiromašnije zemlje latinoameričkog kontinenta. Filipa Goldberga prozvao je lično predsednik Evo Morales, i to dok je bio na razgovoru sa bolivijskim ministrom spoljnih poslova. Istog jedanaestog septembra odluci da najvišeg američkog diplomatu pošalje na put u jednom pravcu pridružio se „solidarnosti radi” Moralesov prijatelj i pokrovitelj venecuelanski predsednik Ugo Čaves. Pa je i Patrika Dadija strefila sudbina „persone non grata” iako se nekima činilo da je u decenijskoj istoriji žestokih uvreda između Karakasa i Vašingtona došlo do značajnog zatišja.

Sa Kosova u La Paz

Goldberg je kao novi američki ambasador u Boliviju došao u oktobru 2006. –pravo sa Kosova. U Prištini je kao šef američke misije službovao od 2004. a prethodno je prikupio znanje o Balkanu kao specijalni savetnik Ričarda Holbruka u Bosni. Bolivijskoj javnosti nisu promakle paralele sa Balkanom, pa su mediji često isticali kako Goldberg podstiče „kosovizaciju Bolivije”. U ovoj zemlji bogatih nalazišta prirodnog gasa ruda i minerala, najbogatije provincije htele bi da steknu svoju nezavisnost, a slučaj je hteo da na čelu tog autonomaškog pokreta bude Bolivijac, hrvatsko-crnogorskog porekla, mlađani tajkun Branko Marinković(o portretu ovog opozicionog političara, koga optužuju da regrutuje plaćenu vojsku sa Balkana, „Politika” je već opširnije pisala). Morales je Goldberga krivio da podržava (finansijski i oružano) separatiste i da kuje zaveru protiv države, a da Amerika čak smera atentat na legalno izabranog predsednika, prvog u istoriji iz redova starosedelaca.

Prvi čovek američke ambasade u La Pazu naročito se zamerio narodu kada je objavio da je nekadašnji predsednik Sančes Lozada dobio politički azil u SAD. Njega inače traži bolivijsko pravosuđe, kako bi odgovarao za zločine nad sopstvenim narodom. Optužuju ga čak za genocid, jer je u nemirima u vreme njegove vladavine brutalno ubijeno stotinak demonstranata.

No, za vašingtonski diplomatski magazin Goldberg je ispričao da je od samog početka u La Pazu posao za njega bio „težak i rizičan”, pa je prvo pitanje na konferenciji za štampu posle predaje akreditiva bilo:„Da li zaista učestvujete u kovanju zavere za likvidaciju Eva Moralesa?

Kratkotrajnu službu u Boliviji nije sklon da poredi sa Kosovom, mada mu vlasti u La Pazu nisu oprostile kosovske žrtve. Za oktobarski broj „Vašington diplomata” priseća se poslednjeg vikenda u La Pazu: „Emitovani su državni propagandni TV spotovi, sa leševima ljudi ubijenih na Kosovu, gde sam službovao pre nego što sam došao u Boliviju.” Dodaje za diplomatski mesečnik da je službovao i u „Čileu, Kolumbiji i Južnoafričkoj Republici u vreme tranzicije sa vladavine bele manjine na demokratsku vlast”. Ovo je (leševi na Kosovu), kako kaže Goldberg, bila „bedna i jeftina propaganda”.

Deskotov povratak u Njujork

Pre ovog, samo je još jedan uragan bio toliko snažan da, protivno svim vladajućim kretanjima, sa juga na sever protera glavnog čoveka američke ambasade.

Bilo je to, kako precizno beleži „Vašington diplomat”, 16. jula 1988. kada je Nikaragva izbacila Reganovog ambasadora Ričarda Meltona optuživši ga da je „imperijalistički tiranin”: „Ne samo da gospodin Melton predstavlja državu koja se ponaša kao međunarodni razbojnik, ignoriše osnovna pravila civilizovane koegzistencije među narodima, ne poštuje međunarodno pravo, odbija da prihvati presudu Međunarodnog suda pravde i finansira ubijanje našeg naroda, već se on lično u Nikaragvi ponaša kao da je to stočna farma SAD.” To je u vreme hladnog rata izgovorio tadašnji ministar spoljnih poslova Migel Deskoto, ljut zbog neskrivene pomoći SAD kontrašima koji su vodili oružani rat protiv vladajućih sandinista. Migel Deskoto, nekadašnji sveštenik, danas je predsednik Generalne skupštine UN, a njegova retorika je u međuvremenu za nekoliko nijansi ublažena. Istorijska je ironija da će mu jedan od prvih zadataka na novom poslu biti da predsedava sednici na kojoj će se odlučivati o srpskoj inicijativi da se čuje glas Međunarodnog suda pravde o Kosovu.

Ako je istorija vodič za budućnost, onda ni Goldberg ni Dadi, obojica kadrovi u Stejt departmentu, nemaju razloga za strahovanje da će im ova epizoda ostaviti trajnu mrlju u karijeri. Jer svi američki ambasadori koji su voljom domaćina morali da lete, sa kartom u jednom pravcu vrlo brzo su bivali raspoređivani na isto tako visoko mesto u drugoj, često većoj i značajnijoj zemlji. A sudeći po nikaragvanskom primeru, ni negostoljubivi domaćini nisu loše prošli. Ne samo da je Deskoto danas predsednik skupštine svetske organizacije, već je i na čelu Nikaragve ponovo predsednik Danijel Ortega. Kao da se pravi šahovsko polje za novi hladni rat sa crno-belim figurama na jednoj i drugoj strani podeljenog američkog kontinenta.