Pozorišni akrobata iz Pirota

Retko se u našem kulturnom životu događa da teatar blagovremeno iskaže zahvalnost onima koji su veliki deo svog života i vlastite energije posvetili pozorištu. Najčešće reči i izrazi priznanja stignu onda kada zaslužni pohvale više ne mogu da čuju. No, i ovo odocnjenje mnogo znači jer, podsetimo se, za teatar se veli da je efemerna umetnost koja jedino postoji između podizanja i spuštanja pozorišne zavese. Ovo pravilo je nedavno uspešno prekinuto u Pirotu čije je pozorište imalo mali broj glumaca, no u kojem uporno, decenijama, nastaju zanimljive, često umetnički veoma relevantne a svakako teatarski smele predstave.

Objavljivanjem i promocijom knjige „Dragoljub Aleksić pozorišni akrobata” Pirot se odužio nekadašnjem, direktoru tamošnjeg Narodnog pozorišta, Dragoljubu Aleksiću, pozorištniku za čijeg se dugogodišnjeg direktorovanja ovaj teatar stabilizovao, uspostavio pozorišne standarde, zabeležio ozbiljne rezultate i načinio prve proboje u domaćem teatru, pa je tako stekao i status „pirotske akademije” koja regrutuje mlade glumačke talente i, kroz rad sa značajnim rediteljima, omogućava im umetnički razvoj. Ipak, možda je najvažnije što je Aleksić uspostavio čvrste temelje na kojem su njegovi naslednici mogli da grade budućnost ovog teatra.

Naslov knjige (izdanje Muzeja Ponišavlja Pirot) s mnogo valjanih razloga preuzet je iz teksta dramaturškinje i pozorišne kritičarke Dragane Bošković, objavljenog u monografiji. Čini se da je upravo ovaj naslov i ključ za razumevanje ličnosti Aleksića  ali i prepoznavanje pozicije direktora pozorišta – pirotskog i svakog drugog našeg. Autorka aludira na drugog Dragoljuba Aleksića, nekada slavnog artistu, junaka filma „Nevinost bez zaštite”, akrobatu koji je zbog svojih podviga, između ostalog i zubima se držeći za sajlu aviona u letu, dobio nadimak Čovek od čelika. Voditi teatar, naročito u manjim sredinama, boriti se za svaku predstavu, s malo novca postizati maksimalni kvalitet, okupiti i sačuvati glumački ansambl koji postiže uspehe i, što je posebno važno, formirati publiku, navići sugrađane da redovno dolaze u teatar, ravno je podvizima Aleksića – Čoveka od čelika. Sve je to uspeo Aleksić – Pozorišni akrobata, a i pisao je za teatar i u njemu režirao, i to u vremenima koja, uobičajeno, nisu bila naklonjena našim pozorištima, finansijski marginalizovanim i društveno zanemarivanim, a u sredini koja, istina, ima bogatu građansku tradiciju, no koja je, kao i država, prolazila kroz raznovrsna iskušenja.

S velikim je Aleksić bio suočen kad su pirotski partijci zabranili predstavu „Mrešćenje šarana” koju je po tekstu Aleksandra Popovića u Pirotu 1984. režirao Dragan Jakovljević. Centralni deo monografije je posvećen „Slučaju Šaran” koji prepoznajemo i kao paradigmu perioda iz povesti domaćeg teatra, ali i primer borbenosti direktora pozorišta koji, zajedno s ansamblom, braneći predstavu štiti teatarsku umetnost. Epitet „pozorišni akrobata” pirotski Aleksić nije zaslužio samo ovom borbom. O ostalim njegovim bitkama su na promociji, izeđu ostalih, svedočili i Dragan Jakovljević, reditelj, Zoran Karajić, glumac, Miroslav Miki Radonjić, teatrolog i direktor Sterijinog pozorišta, Boris Čakširan, kostimograf, koreograf i reditelj, Pavle Lazić, reditelj, Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar, Zoran Živković, glumac…

Promocije u Galeriji „Čedomir Krstić” bila je i prilika da pirotsko pozorište nekadašnjem direktoru uruči Povelju za izuzetan doprinos razvoju ove institucije, a da Miroslav Miki Radonjić Aleksiću daruje „Zlatnu značku” Sterijinog pozorja. Nema sumnje da je Pozorišni akrobata zaslužio i ova priznanja i ovu monografiju. A i našem teatarskom životu će biti značajno da, kroz priču o Aleksiću, ostane zabeležen važan deo naše pozorišne istorije.

Teatrolog i pozorišni kritičar