Kriza u prilog Obami

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 8. oktobra – Dvoboj favorita za budućeg predsednika Amerike završen je sinoć još jednom pobedom nekandidovane –a uticajnog izbornog faktora– finansijske krize. Potresi na Volstritu i njihove posledice po život građana dominirali su drugom televizovanom rundom između demokrate Baraka Obame (47) i Džona Mekejna (72), pokazavši da i oni spadaju u beskrajni red znalaca koji nemaju gotovo i brzo rešenje za dramu koja uzdrmava i ovu naciju i svet.

Kao nezvani selektor šansi predsedničkih pretendenata, kriza ispoljava „naklonost”– ide u prilog Obami, slažu se mahom ovdašnji analitičari. Otkako je počela, biračka anketna podrška ilinoiskom senatoru je porasla, a senatoru iz Arizone opala.

Takvo kretanje (ne)raspoloženja moglo bi se protumačiti kao vezivanje više nada u Obamina nego u Mekejnova obećanja promena. Nedavno Galupovo istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da birače sada mnogo više zabrinjavaju bolesti ekonomije nego strateški izazovi, pri čemu u mlađem kandidatu vide „lekara” potrebnijeg im od veteranskog „junaka”.

Iskrsle traume se, ujedno, mahom doživljavaju kao posledica vladavine republikanskog šefa Bele kuće, čiji je rejting na rekordno niskom nivou, što Obama koristi da Mekejna poistoveti sa nepopularnim aktuelnim predsednikom i ocrta ga kao „kandidata za produžetak poraznog kursa Džordža Buša”. Očekivalo se da sinoć Mekejn „žestoko uzvrati” i bar donekle smanji suparnikovu prednost, ali komentatori nalaze da u tome nije uspeo.

Kad ne dobija, Mekejn gubi, konstatuje list „Politiko”. I ističe drugu, važniju, činjenicu: „Svaki put kad padne Dau Džons (bitan indeks njujorške berze), padne i vrednost Mekejnovih političkih akcija.”

Republikanac kao da još nije našao taktiku kako da sebe preinači u poželjnog reformatora ekonomije, delatnosti koja mu je dosad bila „slaba strana”. Glavninu sinoćnog nadmetanja, „Njujork tajms” je video u nastojanju Mekejna da Obamu prikaže kao „trošadžiju”, tojest lidera koji bi znatno povećao poreze, čemu je Obama parirao tvrdnjom da je Mekejn zagovornik „deregulacije tržišta”, koja se sada svrstava među bitne uzročnike tekuće finansijske košmarizacije.

Dva rivala su pretresala i niz drugih pitanja – od zdravstvene brige do ratišta u Iraku i Avganistanu, klimatskih promena, „sve izazovnijih” odnosa s Rusijom, Iranom, Pakistanom… Nadmetali su se bez „niskih udaraca”, ali i bez odstupanja, šetajući s mikrofonima sve do prvih redova sale u Nešvilu, gradu poznatom kao epicentar folk muzike.

Prema anketi Si-En-Ena gledaoci duela, koji su direktno prenosile televizijske mreže, ocenili su da je Obama bio bolji. Dobio je 54 odsto, Mekejn 30 procenata glasova.

Međusobno nadmudrivanje dovelo ih je ipak do jednog zajedničkog mogućnog kadrovskog rešenja. Saglasili su se da bi budući ministar finansija „mogao da bude” Voren Bafet (78), ovdašnji investicioni „guru”, filantrop i jedan od najbogatijih ljudi sveta. Pomenuti, inače, podržava Obamu, ali ga se ni Mekejn ne odriče…