Криза у прилог Обами

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 8. октобра – Двобој фаворита за будућег председника Америке завршен је синоћ још једном победом некандидоване –а утицајног изборног фактора– финансијске кризе. Потреси на Волстриту и њихове последице по живот грађана доминирали су другом телевизованом рундом између демократе Барака Обаме (47) и Џона Мекејна (72), показавши да и они спадају у бескрајни ред зналаца који немају готово и брзо решење за драму која уздрмава и ову нацију и свет.

Као незвани селектор шанси председничких претендената, криза испољава „наклоност”– иде у прилог Обами, слажу се махом овдашњи аналитичари. Откако је почела, бирачка анкетна подршка илиноиском сенатору је порасла, а сенатору из Аризоне опала.

Такво кретање (не)расположења могло би се протумачити као везивање више нада у Обамина него у Мекејнова обећања промена. Недавно Галупово истраживање јавног мњења показало је да бираче сада много више забрињавају болести економије него стратешки изазови, при чему у млађем кандидату виде „лекара” потребнијег им од ветеранског „јунака”.

Искрсле трауме се, уједно, махом доживљавају као последица владавине републиканског шефа Беле куће, чији је рејтинг на рекордно ниском нивоу, што Обама користи да Мекејна поистовети са непопуларним актуелним председником и оцрта га као „кандидата за продужетак поразног курса Џорџа Буша”. Очекивало се да синоћ Мекејн „жестоко узврати” и бар донекле смањи супарникову предност, али коментатори налазе да у томе није успео.

Кад не добија, Мекејн губи, констатује лист „Политико”. И истиче другу, важнију, чињеницу: „Сваки пут кад падне Дау Џонс (битан индекс њујоршке берзе), падне и вредност Мекејнових политичких акција.”

Републиканац као да још није нашао тактику како да себе преиначи у пожељног реформатора економије, делатности која му је досад била „слаба страна”. Главнину синоћног надметања, „Њујорк тајмс” је видео у настојању Мекејна да Обаму прикаже као „трошаџију”, тојест лидера који би знатно повећао порезе, чему је Обама парирао тврдњом да је Мекејн заговорник „дерегулације тржишта”, која се сада сврстава међу битне узрочнике текуће финансијске кошмаризације.

Два ривала су претресала и низ других питања – од здравствене бриге до ратишта у Ираку и Авганистану, климатских промена, „све изазовнијих” односа с Русијом, Ираном, Пакистаном… Надметали су се без „ниских удараца”, али и без одступања, шетајући с микрофонима све до првих редова сале у Нешвилу, граду познатом као епицентар фолк музике.

Према анкети Си-Ен-Ена гледаоци дуела, који су директно преносиле телевизијске мреже, оценили су да је Обама био бољи. Добио је 54 одсто, Мекејн 30 процената гласова.

Међусобно надмудривање довело их је ипак до једног заједничког могућног кадровског решења. Сагласили су се да би будући министар финансија „могао да буде” Ворен Бафет (78), овдашњи инвестициони „гуру”, филантроп и један од најбогатијих људи света. Поменути, иначе, подржава Обаму, али га се ни Мекејн не одриче…