Svet na prekretnici

Andrea Komloši, profesorka privredne i društvene istorije iz Beča, boravila je prošle nedelje u Beogradu, gde je predstavila svoju knjigu „Prekretnica: korona, veliki podaci i kibernetska budućnost” (kod nas je objavljena u izdanju kuće „Albatros plus”). U ovoj studiji ona sagledava niz savremenih društvenih fenomena koji su obeležili ulazak u kibernetičko doba.

U knjizi pokazujete da su se očekivanja o propasti kapitalizama usled stalnih kriza pokazala kao neosnovana, a da je pandemija virusa korona omogućila kapitalizmu da se obnovi i započne novi ciklus. Kako smo završili u kibernetičkom dobu?

Kapitalizam i krize su usko povezani. Kapitalizam je prolazio kroz krize, a svaka kriza je prevaziđena inovacijama u novim vodećim sektorima, počevši od industrije pamuka početkom 19. veka, zatim gvožđa i železnice, mašina i elektrike, automobilske i petrohemijske industrije do IT buma krajem 20. veka. Mnogi analitičari su smatrali da svetska ekonomska kriza iz 2008. godine neće dozvoliti cikličnu obnovu. Ali protekle godine su pokazale izlaz – ne samo kroz nove sektore, pre svega farmaceutsku, biotehnološku i kontrolnu industriju u kombinaciji sa IKT, robotikom, nano i aditivnim tehnologijama, već i u smislu fundamentalnih promena opšteg režima proizvodnje. Pred nama je prelazak sa industrijskog na kibernetički princip, koji omogućava fleksibilnu, individualizovanu proizvodnju umesto serijske, masovne proizvodnje industrijskog perioda. U svom društveno-ekonomskom značenju za čovečanstvo ova tranzicija je paralelna neolitskoj revoluciji pre deset hiljada godina i industrijskoj revoluciji pre pet stotina godina. Zato moja knjiga nosi naslov „Prekretnica”. Za takvu vrstu tranzicije potrebna je velika pravna i finansijska podrška vlada. Dakle, korona režim je stavio tačku na neoliberalizam, otvarajući eru korona-kejnzijanizma, s javnom potrošnjom za medicinske, testove i proizvode za praćenje, kao i subvencijama za kompanije koje su patile od blokade. Društveno-ekonomska tranzicija je upletena u geopolitičke pomake, obeležene sukobima oko hegemonističke sukcesije Sjedinjenih Država, koje se suočavaju s padom globalne hegemonije od sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Kina se sprema da uspe, sa saveznicima u zemljama u razvoju.

Kako je pandemija promenila pristup masovnim podacima i koje su posledice?

Dok se industrijska inovacija – deo kapitala, rada i prirodnih resursa – zasniva na znanju, kibernetička inovacija zavisi od podataka. Podaci se mogu posmatrati kao osnovni resurs kibernetičkog doba. Obrada podataka je bila od suštinskog značaja za ranu kompjutersku industriju od četrdesetih i pedesetih godina, a dobija na značaju sa širenjem računara u industrijskoj proizvodnji, komunikacijama i svakodnevnom životu s pojavom računara, interneta, mobilnih telefona i mikročipova u svakom uređaju. Podatke proizvode korisnici digitalnih usluga. Njihovi podaci, međutim, ne samo da poboljšavaju kvalitet usluge već ih prisvajaju IT kompanije i platforme, pretvaraju se u robu koja će se prodavati radi publiciteta i razvoja novih proizvoda, prema informacijama koje prenose lični i masovni podaci. Ovde vodeće kibernetičke industrije pronalaze nova tržišta, sa ljudskim telom, ljudskim umom i njihovom optimizacijom kao oblastima koje se šire. Zbog zastoja javnog života tokom karantina, pandemija je poslužila kao glavni pokretač isporuke podataka. Svi koji su želeli da učestvuju u društvenom životu morali su da se oslone na digitalna sredstva, unapređujuću tehnologiju, programe i uređaje za komunikaciju, kućne kancelarije, školovanje kod kuće, onlajn kupovinu. Štaviše, praćenje zdravlja, testiranje i obavezna vakcinacija pokrenuli su ogromna tržišta za medicinske proizvode, što je povezano s prihvatanjem ID tehnologija za praćenje zdravstvenog i vakcinalnog statusa. Dok su propisi o virusu korona stali, razvoj digitalnih identifikacionih dokumenata, koji kombinuju sve vrste ličnih podataka, uključujući zdravstvene, brzo se širi širom sveta, sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, biznisima i zdravstvenim fondacijama kao pokretačkom snagom.

Možete li predvideti kako će razvoj robotike i veštačke inteligencije uticati na promene u društvu u narednih deset godina i u kojim oblastima će promene biti najuočljivije?

Robotika i veštačka inteligencija će uticati na proizvodnju i usluge, a snažno i na zanimanja i kvalifikacije. Redovne „doživotne poslove” već su tokom poslednjih decenija zamenili fleksibilni poslovi. Budućnost će pokazati dalju zamenu ljudskog rada robotima i mašinama, stvarajući ljude bez posla, s jedne, i polarizaciju tržišta rada, s druge strane. Nekoliko kvalifikovanih stručnjaka biće okruženo velikim krugovima ljudi na nekvalifikovanim poslovima, koji će se takmičiti za mogućnosti zapošljavanja s niskim platama. Društveni sistemi i novi oblici raspodele rada i prihoda među stanovništvom bili bi od suštinskog značaja za očuvanje socijalnog mira. U međuvremenu, ne možemo predvideti kako će konkurencija za globalnu hegemoniju u ekonomskom i geopolitičkom smislu izgledati za deset godina. Suočavamo se s velikim pomeranjem simpatija sa Zapada, posebno sa SAD, zbog militarizacije hegemonističkih sukoba i porasta saradnje između globalnih periferija i država u nastajanju. Nadajmo se da će iz ovih tenzija proizaći multipolarni svet s većom socijalnom pravdom.