Свет на прекретници

Андреа Комлоши, професорка привредне и друштвене историје из Беча, боравила је прошле недеље у Београду, где је представила своју књигу „Прекретница: корона, велики подаци и кибернетска будућност” (код нас је објављена у издању куће „Албатрос плус”). У овој студији она сагледава низ савремених друштвених феномена који су обележили улазак у кибернетичко доба.

У књизи показујете да су се очекивања о пропасти капитализама услед сталних криза показала као неоснована, а да је пандемија вируса корона омогућила капитализму да се обнови и започне нови циклус. Како смо завршили у кибернетичком добу?

Капитализам и кризе су уско повезани. Капитализам је пролазио кроз кризе, а свака криза је превазиђена иновацијама у новим водећим секторима, почевши од индустрије памука почетком 19. века, затим гвожђа и железнице, машина и електрике, аутомобилске и петрохемијске индустрије до ИТ бума крајем 20. века. Многи аналитичари су сматрали да светска економска криза из 2008. године неће дозволити цикличну обнову. Али протекле године су показале излаз – не само кроз нове секторе, пре свега фармацеутску, биотехнолошку и контролну индустрију у комбинацији са ИКТ, роботиком, нано и адитивним технологијама, већ и у смислу фундаменталних промена општег режима производње. Пред нама је прелазак са индустријског на кибернетички принцип, који омогућава флексибилну, индивидуализовану производњу уместо серијске, масовне производње индустријског периода. У свом друштвено-економском значењу за човечанство ова транзиција је паралелна неолитској револуцији пре десет хиљада година и индустријској револуцији пре пет стотина година. Зато моја књига носи наслов „Прекретница”. За такву врсту транзиције потребна је велика правна и финансијска подршка влада. Дакле, корона режим је ставио тачку на неолиберализам, отварајући еру корона-кејнзијанизма, с јавном потрошњом за медицинске, тестове и производе за праћење, као и субвенцијама за компаније које су патиле од блокаде. Друштвено-економска транзиција је уплетена у геополитичке помаке, обележене сукобима око хегемонистичке сукцесије Сједињених Држава, које се суочавају с падом глобалне хегемоније од седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Кина се спрема да успе, са савезницима у земљама у развоју.

Како је пандемија променила приступ масовним подацима и које су последице?

Док се индустријска иновација – део капитала, рада и природних ресурса – заснива на знању, кибернетичка иновација зависи од података. Подаци се могу посматрати као основни ресурс кибернетичког доба. Обрада података је била од суштинског значаја за рану компјутерску индустрију од четрдесетих и педесетих година, а добија на значају са ширењем рачунара у индустријској производњи, комуникацијама и свакодневном животу с појавом рачунара, интернета, мобилних телефона и микрочипова у сваком уређају. Податке производе корисници дигиталних услуга. Њихови подаци, међутим, не само да побољшавају квалитет услуге већ их присвајају ИТ компаније и платформе, претварају се у робу која ће се продавати ради публицитета и развоја нових производа, према информацијама које преносе лични и масовни подаци. Овде водеће кибернетичке индустрије проналазе нова тржишта, са људским телом, људским умом и њиховом оптимизацијом као областима које се шире. Због застоја јавног живота током карантина, пандемија је послужила као главни покретач испоруке података. Сви који су желели да учествују у друштвеном животу морали су да се ослоне на дигитална средства, унапређујућу технологију, програме и уређаје за комуникацију, кућне канцеларије, школовање код куће, онлајн куповину. Штавише, праћење здравља, тестирање и обавезна вакцинација покренули су огромна тржишта за медицинске производе, што је повезано с прихватањем ИД технологија за праћење здравственог и вакциналног статуса. Док су прописи о вирусу корона стали, развој дигиталних идентификационих докумената, који комбинују све врсте личних података, укључујући здравствене, брзо се шири широм света, са Светском здравственом организацијом, бизнисима и здравственим фондацијама као покретачком снагом.

Можете ли предвидети како ће развој роботике и вештачке интелигенције утицати на промене у друштву у наредних десет година и у којим областима ће промене бити најуочљивије?

Роботика и вештачка интелигенција ће утицати на производњу и услуге, а снажно и на занимања и квалификације. Редовне „доживотне послове” већ су током последњих деценија заменили флексибилни послови. Будућност ће показати даљу замену људског рада роботима и машинама, стварајући људе без посла, с једне, и поларизацију тржишта рада, с друге стране. Неколико квалификованих стручњака биће окружено великим круговима људи на неквалификованим пословима, који ће се такмичити за могућности запошљавања с ниским платама. Друштвени системи и нови облици расподеле рада и прихода међу становништвом били би од суштинског значаја за очување социјалног мира. У међувремену, не можемо предвидети како ће конкуренција за глобалну хегемонију у економском и геополитичком смислу изгледати за десет година. Суочавамо се с великим померањем симпатија са Запада, посебно са САД, због милитаризације хегемонистичких сукоба и пораста сарадње између глобалних периферија и држава у настајању. Надајмо се да ће из ових тензија произаћи мултиполарни свет с већом социјалном правдом.