Ženska autorska snaga

20. MARAKEŠ

Marakeš – Tamo je more, ovamo je Liban, ovde Sirija, a mi smo u sredini – govori u kameru svoje kćerke, rediteljke Line, palestinsko/francuska glumica Hiam Abas, pokazujući prstima gde se nalazi njeno rodno mesto Tiberijada odakle je trideset godina ranije krišom pobegla i nestala, ostavljajući za sobom majku, baku i sedam sestara.

Na insistiranje francusko-palestinsko-alžirske rediteljke i glumice Line Sualem, koja je poželela da snimi dokumentarni film o majci i zemlji svog porekla i dubokih korena (Lina je rođena u Parizu), Hiam se vratila posle tri decenije da poseti sva nestala mesta iz zabačenih i izbledelih sećanja čak četiri generacije smelih palestinskih žena. Ono što autorka filma „Zbogom, Tiberijado” tvori – istražujući majčin san da postane glumica i njeno bekstvo iz rodnog doma zbog toga – jeste snažna proslava života obeleženog razdvajanjem, izgnanstvom i brisanjem. Istorija autorkine porodice u ovom veoma ličnom dokumentarcu, zapravo postaje i istorija čitavog palestinskog naroda, a trenutni strahotni događaji u Gazi samo doprinose pojačanoj dirljivosti ovog autentičnog filmskog dela.

Inače, njena majka Hiam Abas je glumica koju dobro poznajemo iz filmova „Drvo limuna” i „Sirijska nevesta” izraelskog reditelja Erana Lirkisa i po filmu „Nasleđe” koji su je odveli prvo u Francusku, pa čak i u Holivud. Njena kćerka Lina je razlog njenog povratka na Tiberijadsko jezero, koje još zovu Galilejsko more, na to centralno mesto svih njenih sećanja. Rediteljka nežno i delikatno u filmu ispituje sve razloge majčinog odlaska, uključujući i sva ograničenja kakva je kao mlada Palestinka mogla da ima, a porodični portret obogaćuje insertima iz filmova, fotografijama i arhivskim snimcima koji svedoče o prognanstvu Palestinaca iz Tiberijade 1948. godine, kada je uspostavljena država Izrael.

Film „Zbogom, Tiberijado” samo je jedan od 14, od umetničkog direktora Remija Bonoma vrlo smisleno odabranih, filmova za glavni takmičarski program o čijim vrednostima će ovih dana većati žiri na čijem je čelu glumica Džesika Čestejn. Među takmičarima je i senegalski film dirljiva ljubavna priča „Banel i Adama” rediteljke Ramate-Tulaji Si (takođe rođena i odrasla u Parizu). Glavni junaci, mladi bračni par Banel i Adama strastvenono su zaljubljeni jedno u drugo. Žive u zabačenom selu u severnom Senegalu i za njih ne postoji ništa osim njihove savršene, večne ljubavi. Međutim, u ovom surovom svetu nema mesta za strast, a kamoli za sukobljavanje sa tradicionalnim običajima zajednice u kojoj žive, te zajednice zaglavljene u stalnoj suši, ogrezle u veštičarskom ludilu i kosmičkpj odmazdi. Lepota rada kamere, filmske slike sunca koje prži i peščanih dina na kojima se malo stado krava napasa na livadi sa ono malo osušenog bilja, odlična glumačka igra i atmosfera zagušljive tradicije malog afričkog sela, sve to film „Banel i Adama”  čini privlačnom i neobičnom bajkom o ljubavi i surovom životu.

Među takmičarima u Marakešu je i debitantski bosanski film „Ekskurzija” Une Gunjak, u čijem je nastanku kao koproducent učestvovala i Srbija, a koji se upravo prikazuje i u Beogradu u glavnom takmičarskom programu 29. Festivala autorskog filma. Ovo je priča o sarajevskoj tinejdžerki koja tokom igre „istina ili izazov” tvrdi da je imala prve seksualne odnose, a upletena u sopstvene laži izmišlja i trudnoću i izaziva kontroverzne događaje koji izmiču kontroli...

Snažan film Gunjakove prikazuje adolescenciju kakva ona zaista jeste, a to je uobičajena beskrajna potraga za smislom i onom nedostajućom iskrom koja banalni, svakodnevni život pretvara u bezgraničnu avanturu. Ali, s druge strane, to je otrovna strelica odapeta na račun patrijarhalnog društva i njegovih krutih pravila. „Eskurzija” Gunjakove je, osim priče o slobodnoj i buntovnoj devojci koja je brutalno suočena sa apsurdnim očekivanjima, ujedno i istraživanje bedema ograničenja i nepisanih društvenih pravila što i dalje važe u BiH. Uz to, ovo delo je i estetski poetičan film...

ANTERFILE

Platforma za mlade talente Srednjeg istoka

Marakeš – Iako se ove godine za svoj jubilej održava pod senkom nedavnog razornog zemljotresa i ratnih sukoba u regionu, festival u Marakešu zadržao je svoju osnovnu misiju, a to je da bude platforma za negovanje mlade generacije marokanskih, arapskih i afričkih filmskih stvaralaca. Umetnički direktor Remi Bonom kaže da su filmske radionice koje se održavaju u okrilju studija „Atlas”, a okupljaju slavna autorska imena zajedno sa studentima filma i debitantima, izuzetno važne, a da se značaj misije festivala vidi i u ostvarenoj odličnoj saradnji sa lokalnim filmskim distributerima koji sada važne filmske naslove rado daju za prikazivanje na ovoj manifestaciji. Uz to, Bonom ističe da je Marakeš jedan od retkih međunarodnih festivala ovog obima na kojem su projekcije i majstorski kursevi besplatni i otvoreni za javnost. Inače, marokanska publika voli filmove, a najbolji dokaz je prisustvo oko hiljadu ljudi na drevnom trgu Đema el Fna, na projekcijama pod otvorenim nebom.