Женска ауторска снага

20. МАРАКЕШ

Маракеш – Тамо је море, овамо је Либан, овде Сирија, а ми смо у средини – говори у камеру своје кћерке, редитељке Лине, палестинско/француска глумица Хиам Абас, показујући прстима где се налази њено родно место Тиберијада одакле је тридесет година ranije кришом побегла и нестала, остављајући за собом мајку, баку и седам сестара.

На инсистирање француско-палестинско-алжирске редитељке и глумице Лине Суалем, која је пожелела да сними документарни филм о мајци и земљи свог порекла и дубоких корена (Лина је рођена у Паризу), Хиам се вратила после три деценије да посети сва нестала места из забачених и избледелих сећања чак четири генерације смелих палестинских жена. Оно што ауторка филма „Збогом, Тиберијадо” твори – истражујући мајчин сан да постане глумица и њено бекство из родног дома због тога – јесте снажна прослава живота обележеног раздвајањем, изгнанством и брисањем. Историја ауторкине породице у овом веома личном документарцу, заправо постаје и историја читавог палестинског народа, а тренутни страхотни догађаји у Гази само доприносе појачаној дирљивости овог аутентичног филмског дела.

Иначе, њена мајка Хиам Абас је глумица коју добро познајемо из филмова „Дрво лимуна” и „Сиријска невеста” израелског редитеља Ерана Лиркиса и по филму „Наслеђе” који су је одвели прво у Француску, па чак и у Холивуд. Њена кћерка Лина је разлог њеног повратка на Тиберијадско језеро, које још зову Галилејско море, на то централно место свих њених сећања. Редитељка нежно и деликатно у филму испитује све разлоге мајчиног одласка, укључујући и сва ограничења каква је као млада Палестинка могла да има, а породични портрет обогаћује инсертима из филмова, фотографијама и архивским снимцима који сведоче о прогнанству Палестинаца из Тиберијаде 1948. године, када је успостављена држава Израел.

Филм „Збогом, Тиберијадо” само је један од 14, од уметничког директора Ремија Бонома врло смислено одабраних, филмова за главни такмичарски програм о чијим вредностима ће ових дана већати жири на чијем је челу глумица Џесика Честејн. Међу такмичарима је и сенегалски филм дирљива љубавна прича „Банел и Адама” редитељке Рамате-Тулаји Си (такође рођена и одрасла у Паризу). Главни јунаци, млади брачни пар Банел и Адама страственоно су заљубљени једно у друго. Живе у забаченом селу у северном Сенегалу и за њих не постоји ништа осим њихове савршене, вечне љубави. Међутим, у овом суровом свету нема места за страст, а камоли за сукобљавање са традиционалним обичајима заједнице у којој живе, те заједнице заглављене у сталној суши, огрезле у вештичарском лудилу и космичкпј одмазди. Лепота рада камере, филмске слике сунца које пржи и пешчаних дина на којима се мало стадо крава напаса на ливади са оно мало осушеног биља, одлична глумачка игра и атмосфера загушљиве традиције малог афричког села, све то филм „Банел и Адама”  чини привлачном и необичном бајком о љубави и суровом животу.

Међу такмичарима у Маракешу је и дебитантски босански филм „Екскурзија” Уне Гуњак, у чијем је настанку као копродуцент учествовала и Србија, а који се управо приказује и у Београду у главном такмичарском програму 29. Фестивала ауторског филма. Ово је прича о сарајевској тинејџерки која током игре „истина или изазов” тврди да је имала прве сексуалне односе, а уплетена у сопствене лажи измишља и трудноћу и изазива контроверзне догађаје који измичу контроли...

Снажан филм Гуњакове приказује адолесценцију каква она заиста јесте, а то је уобичајена бескрајна потрага за смислом и оном недостајућом искром која банални, свакодневни живот претвара у безграничну авантуру. Али, с друге стране, то је отровна стрелица одапета на рачун патријархалног друштва и његових крутих правила. „Ескурзија” Гуњакове је, осим приче о слободној и бунтовној девојци која је брутално суочена са апсурдним очекивањима, уједно и истраживање бедема ограничења и неписаних друштвених правила што и даље важе у БиХ. Уз то, ово дело је и естетски поетичан филм...

АНТЕРФИЛЕ

Платформа за младе таленте Средњег истока

Маракеш – Иако се ове године за свој јубилеј одржава под сенком недавног разорног земљотреса и ратних сукоба у региону, фестивал у Маракешу задржао је своју основну мисију, а то је да буде платформа за неговање младе генерације мароканских, арапских и афричких филмских стваралаца. Уметнички директор Реми Боном каже да су филмске радионице које се одржавају у окриљу студија „Атлас”, а окупљају славна ауторска имена заједно са студентима филма и дебитантима, изузетно важне, а да се значај мисије фестивала види и у оствареној одличној сарадњи са локалним филмским дистрибутерима који сада важне филмске наслове радо дају за приказивање на овој манифестацији. Уз то, Боном истиче да је Маракеш један од ретких међународних фестивала овог обима на којем су пројекције и мајсторски курсеви бесплатни и отворени за јавност. Иначе, мароканска публика воли филмове, а најбољи доказ је присуство око хиљаду људи на древном тргу Ђема ел Фна, на пројекцијама под отвореним небом.