Pametna brojila smanjuju račune za struju

Prema novoj studiji koju je naručio Danfoš, danska energetska kompanija, potrošači u Evropskoj Uniji bi mogli da uštede sedam odsto na računu za struju do 2030. i 10 procenata do 2050. ako promene svoje potrošačke navike, objavio je Euronjuz.

Studija koja je sprovedena u saradnji sa Univerzitetom u Oksfordu, kaže da bi korišćenje energije u pravo vreme moglo uštedeti potrošačima 10,5 milijardi evra godišnje do 2030. godine i 15,5 milijardi evra do 2050. godine.

Računi za energiju bi takođe pali za sedam procenata do 2030. godine i 10 odsto do 2050., a došlo bi i do smanjenja emisije ugljen dioksida CO2 za 40 miliona tona godišnje. Jedan od načina da se doprinese fleksibilnijoj potražnji je ugradnja pametnih brojila, kaže za Euronjuz Sofi Irgens, šefica Danfošovog sektora za akceleratore klimatskih rešenja.

-Pametni merni sistem je elektronski sistem koji može meriti električnu energiju potrošenu iz mreže, pružajući više informacija od konvencionalnih brojila. S jedne strane, preciznim merenjem potrošnje energije u realnom vremenu, pametna brojila nam omogućavaju da dobijemo račune za električnu energiju koju stvarno potrošimo, čime se zaustavljaju netačne fakture. Prema najnovijim podacima EU, rešenje omogućava prosečne uštede - podeljene između potrošača, dobavljača i distributera - od 230 evra za gas i 270 evra za električnu energiju. Takođe možemo koristiti podatke o potrošnji kako bi bolje upravljali korišćenjem tako što ćemo ih smanjiti u vršnim satima kada je struja skuplja. Ili, još jednom, možemo to prepustiti tehnologiji, kaže ona.

Postoji određeni softver koji izračunava naše potrebe za grejanjem i ventilacijom koristeći podatke kao što su potrošnja energije, vremenska prognoza i očitavanje temperature i vlažnosti u kući u realnom vremenu.  Sistem bi stoga optimizovao energetsku efikasnost, na primer, grejanjem naših domova ili punjenjem našeg električnog vozila. Ova rešenja imaju svoju cenu.

Instalacija pametnog brojila u EU košta u proseku između 180 i 200 eura. Međutim, Danfošova studija naglašava da bi čak i nakon početnih ulaganja blok ostvario uštede u vrednosti od više milijardi eura. U stvari, godišnja ušteda od 10,5 milijardi eura do 2030. i 15,5 milijardi eura do 2050. već uzima u obzir potrošnju za instalaciju.