Varanje u muškom genu

Ako imate trzavice u braku, jednostavno optužite muški gen. Naučnici su, upravo, obelodanili da je sve do sada prikrivani vinovnik za prevare nasledna jedinica sa oznakom AVPR1. Hoće li se to muškarcima u brakorazvodnoj parnici uzimati kao olakšavajuća okolnost?

Nalik livadskim voluharicama koje nastanjuju Severnu Ameriku, jedni nisu za doživotni brak s jednom ženom, a drugi su – poput labuda – do smrti verni izabranici svojeg srca. Dotični krivac, jednostavno, utiče na prijemnik (receptor) u mozgu što upravlja lučenjem hormona vazopresina koji (deluje na srce i mokraćne puteve) podstiče ispoljavanje odanosti među polovima.

Kada su pre nekoliko godina mužjacima mišolikih krznenih glodara, veoma sklonim neverstvu, ubrizgali dodatne umnoške (kopije) pomenutog gena, očas su ih preobratili u prerijske srodnike koji vreme, uglavnom, provode s jednom ženkom i mladuncima. Slična čarolija opažena je kod majmuna – šimnazi i bonoboa.

Postoji li takva jednostavna biološka sklopka kod ljudi?

Ili jedan ili oba

Hase Valum iz Instituta Karolinska u Stokholmu (Švedska) predvodio je istraživačku družinu koja je naslednu jedinicu AVPR1 izdvojila kod 500 parova odraslih blizanaca istog pola – svi su živeli u ozakonjenoj ili divljoj bračnoj zajednici najmanje pet godina – i njihovih supružnic(k)a, rođenih od 1944. do 1971. Jedan vid bio je naročito zastupljen; oko 40 odsto muških glava imalo je ili jedan ili oba vida (stručno kazano: alel) gena, poznatog kao 334.

Iako nije moguće jednostavno poistovećenje s prerijskim voluharicama, čini se da alel 344 ima isti učinak i u ustaljenju ljudskih veza, ako je suditi prema razgovorima i upitnicima. Ispitivanje je uključilo svojevrsnu lestvicu kojom se sameravaju naklonost i privrženost, poput odgovora na pitanja „Koliko često poljubite svoju izabranicu(ka)” i „Koliko ste često zajedno na istim zadacima izvan porodice”.

Skor je znatno niži kod muškaraca koji nose ili jedno ili dva izdanja (verzija) alela 344 nego kod onih koji ih nemaju, što je obrazloženo u čuvenom časopisu „Proceedings of National Academy of Sciences”. Kod žena ništa srodno nije primećeno.

Upadljiviji su odgovori na pitanja muških učesnika koji su prethodne godine doživeli bračne nesuglasice ili su se suočili s razvodom. Više od jedne trećine s dva alela 344 izjasnilo se potvrdno, a samo 15 odsto bez ijednog. I što je zanimljivo: 32 posto s dvojcem nije bilo venčano, u poređenju sa 17 postotakak koji nisu imali nijedan.

Ocene saputnica su, uglavnom, saglasne procenama saputnika koji su ih napisali.

Važi li za Džemsa Bonda?

Pomalja se zaključak da je takvo ponašanje nasledno, jer su naučnici baveći se samo bliznacima bili u prilici da razdvoje uticaj nasleđa i okoline. I tako su otkrili da se oko 28 procenata može pripisati precima, što je u skladu s proučavanjima koja su procenjivala koliko su geni upleteni u bračno zadovoljstvo i razvod. Lari Jang sa Univerziteta Ejmori (SAD), koji je sa saradnicima još 2005. obelodanio povezanost vazopresina i privrženosti kod voluharica (časopis „Science”), smatra da nalaz mora da bude potvrđen u sledećoj proveri, naglašavajući da su se moždani sklopovi uobličili veoma rano u sisarskoj evoluciji i da su hiljadama godina očuvali bitnu ulogu u društvenom životu i glodara i ljudi.

Genetičar Sajmon Istil s Nacionalnog univerziteta u Kanberi (Australija) dodaje da je upliv opisanog gena, verovatno, veći nego što pokazuje ovo istraživanje.

Mi nismo tragali za korenima neverstva, objašnjava Hase Valum, usredsredili smo se da proverimo koliko su čvrste spone muškaraca sa svojim saputnicama. Od samog početka ga je kopkalo: zašto je jedna vrsta voluharica odana, a druga nije? I zapitao se: da li isti gen deluje i na ljude? Posle svega švedski naučnik upozorava da se nalaz ne sme koristiti za predviđanje budućih bračnih odnosa.

Sledeći za proučavanje su neoženjeni muškarci. Da li ćemo, možda, više saznati zašto je tajni agent Džems Bond toliko veroloman?