Nema jače sile od volje naroda

Dosadašnji tok kampanje obeležile su dve vrste poruka, kaže za „Politiku” predsednik Srpske napredne stranke i prvi na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”. „Prvu je slao SNS. To su poruke mira, razvoja, rada, stabilnosti. Novi investicioni ciklus, konkretni planovi izgradnje novih škola, vrtića, jaslica, domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara, domova za stare. Novih puteva, auto-puteva, mostova, pruga. Većih plata i penzija i novih radnih mesta. Konkretni planovi koji se tiču svakoga od nas. Drugu vrstu poruka šalje blok okupljen oko Dragana Đilasa. Tu mislim kako na samoproklamovane građaniste, tako i na samozvane nacionaliste iz raznih opozicionih opcija. Oni se isključivo rukovode mržnjom direktno usmerenom prema predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Drugu politiku oni i nemaju. Mržnja, podele i laži. To je njihova ’politika’”, ističe Miloš Vučević.

S kojim glavnim idejama i porukama izlazite pred birače?

Srbija ne sme da stane, ali ne sme ni da se vrati u period do 2012. godine. Ne želimo da nezaposlenost koju smo sveli na minimum ponovo iznosi gotovo 30 odsto. Ne želimo da prosečna plata opet bude 320 evra, hoćemo da bude 1.450 evra i hoćemo da penzije prate plate. Da se zahvalimo i odužimo našim penzionerima za sve što su uradili za svoju državu. Nećemo da dozvolimo bivšem režimu a sadašnjoj opoziciji da se vrati na vlast i proglasi Republiku Srpsku genocidnom tvorevinom, sruši spomenik Stefanu Nemanji i zabrani obeležavanje godišnjice zločinačke operacije „Oluja”. Nećemo da im dozvolimo da legitimizuju secesiju „Kosova” tako što će našu pokrajinu proglasiti za nezavisnu državu. Građani samo treba da uporede rezultate njihovog rada – jedinstvene Demokratske stranke i njihovih drugova iz Demokratske stranke Srbije do 2012. godine i naše rezultate nakon 2012. godine. Sve će biti belodano jasno.

Vaši politički oponenti takođe nude svoje adute u kampanji. Kako biste ih ocenili?

Demagozi i populisti. Nude laka rešenje za teške probleme. Samozvani desničari bi da „zamrznu konflikt” na Kosovu i Metohiji. A kako to zamišljaju kada Albin Kurti želi otvoreni konflikt, kada želi rat? Šta to oni tačno predlažu? Da ne radimo ništa i čekamo da se stanje na Kosmetu popravi samo od sebe? Ili da ratujemo protiv NATO saveza? Možda da proglasimo „Kosovo” nezavisnom državom kako to otvoreno predlažu pojedini đilasovci? Oni nemaju nijedan smislen odgovor. Na svakoj temi to možete zaključiti. Njihov jedini cilj je da se dočepaju budžeta i da nastave tamo gde su stali 2012. godine. Predsednik Vučić vodi politiku koja jača Srbiju. Snažna Srbija odgovara samo Srbima. Izvesno je da će se pritisci na predsednika pojačavati u narednom periodu, i to kombinovano. Spolja i iznutra. Aleksandra Vučića podržava srpski narod. Njegova popularnost je nezabeleženo visoka u našoj istoriji. I nema te sile koja volju naroda može nadjačati.

Prilično ste oštri prema političkim protivnicima?

Lista „Srbija protiv nasilja” je tajkunski proizvod Dragana Đilasa i njegovog saveznika Dragana Šolaka. Oni stoje i iza medija koji su u potpunosti u službi kampanje liste „Srbija protiv nasilja”. Nikoga ne treba da čudi kampanja vređanja i napadanja protiv Aleksandra Vučića i njegove porodice koja se u tim medijima vodi. Tajkuni drugu politiku osim napadanja i vređanja i nemaju. Reč je o stavu koji dominira među samozvanim pripadnicima „elite”. Za njih je veći deo naroda kojem i sami pripadaju vredan prezira i oni to ne kriju. Taj većinski narod u Srbiji za njih nema političku vrednost, on im je predmet podsmeha. Đilas, Jeremić i Tadić imaju mnogo toga zajedničkog. Svi su nekada bili moćni, niko od njih ne uživa podršku građana i svi su kupili ili osnovali minorne stranke samo kako bi i njih neko oslovljavao s „predsedniče”. Reč je o skupu umišljenih lidera prepunih frustracija, koji ne mogu da istrpe realnost, koje su ipak donekle svesni. Reč je o ideološkim nastavljačima totalitarnog terora iz četrdesetih godina prošlog veka koji i ne veruju u demokratiju, jer narod kojim žele da vladaju smatraju manje vrednim. I istovremeno proklinju svoju zlehudu sudbinu što su rođeni u Srbiji, na koju gledaju kao na neku vrstu tamnice, ili kako bi to njihova vedeta Dragan Bjelogrlić rekao, „zverinjaka”. Srpski narod to odlično vidi i ponovo će im adekvatno odgovoriti. Kulturno i mirno. Olovkom i listićem.

Nisu svi učesnici na ovim izborima spremni da otvoreno podele svoje mišljenje i stavove o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima, poput Kosova i Metohije, Republike Srpske, odnosu prema EU i Rusiji, NATO-u... Zašto se to krije i kako vi odgovarate na ova pitanja?

Zato što nemaju politiku. Zato što im je cilj da se dokopaju vlasti po svaku cenu i nije ih briga za građane. Naša politika je jasna. Kosovo i Metohija je autonomna pokrajina u sastavu Srbije. Spremni smo na dogovor, nismo spremni da pređemo crvenu liniju. Uprkos svim pritiscima, nikada nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova”. Tačka. U narednom periodu Kurti će pokušati da zavadi kosmetske Srbe međusobno, a onda i sa zvaničnim Beogradom. Odlučnost kosmetskih Srba da opstanu i sačuvaju sopstveni identitet je suviše velika da bi bilo ko mogao da ih pokoleba ucenama, pritiscima, podmićivanjima. Nema tog novca koji bi mogao da razdvoji Srbe s Kosmeta od njihovih sunarodnika i njihove prestonice Beograda. Oni su pretrpeli velike pritiske i izazove. Uz našu pomoć, uz pomoć celokupnog srpskog naroda, prebrodiće i ove nedaće. Prebrodićemo ih zajedno!

Teška su vremena i za mnogo veće zemlje od Srbije?

Balkan je raskršće različitih interesa. Ovde se prepliću delovanja stranih službi svih država koje predstavljaju regionalne ili svetske sile. Ali Srbija zna kako da štiti svoje interese. To prepoznaju i kosmetski Srbi i zato SNS u južnoj pokrajini osvaja preko 98 odsto glasova, što je i razlog Kurtiju da kosmetskim Srbima onemogući glasanje ovog puta, u nadi da će tako oslabiti rezultat Srpske napredne stranke i ojačati one koji su ga hvalili u svojim, tajkunskim medijima, nazivali reformatorom i daškom pozitivnih promena na Balkanu. Zvanični Beograd kreira svoju politiku prema Kosovu i Metohiji na dva principa, a to su mir i odlučnost. Država Srbija čini sve što može da bi očuvala mir i omogućila saradnju. Ali isto tako, rešeni smo da zaštitimo svoje legitimne interese i svoj narod na Kosmetu. Nismo mi ti koji izazivaju nestabilnost, to čine Kurti i Priština, pa bi njima morali i da se obrate zapadni partneri kako bi mir i stabilnost na Balkanu ipak bili očuvani. Republiku Srpsku volimo najviše na svetu i to nam niko ne može zabraniti. Uvek ćemo je pomagati, štititi i braniti i, naravno, nećemo zadirati u integritet Bosne i Hercegovine. Budućnost BiH leži u saradnji sa Srbijom, u izgradnji auto-puta Beograd–Sarajevo, prihvatanju ispružene srpske ruke koja donosi vakcine za borbu protiv korone, koja nudi mogućnost za trgovinu, kulturnu i privrednu saradnju. Konstantno insistiranje na ratnim temama iz devedesetih godina prošloga veka, isključivo kroz prizmu raspaljivanja nacionalističkih strasti, sasvim sigurno ne može doneti ništa dobro.

Evropa ili Rusija?

Srbija treba da postane punopravna članica Evropske unije, jer bi od toga koristi imali naši građani. To je naše strateško opredeljenje i nastavićemo da radimo u tom pravcu. Ali ako neko očekuje da ćemo na tom putu da se odreknemo svog nacionalnog DNK, onda se taj neko grdno vara. Nismo i nećemo uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji. Čuvaćemo partnerstva s Kinom, ali i arapskim svetom, Indijom, Afrikom, obema Amerikama. Vodićemo suverenu i multivektorsku spoljnu politiku. Ostaćemo vojno neutralni, nećemo se svrstavati ni u jedan vojni savez, pa tako ni u NATO. Nećemo uzimati učešće u ovom novom, svetskom sukobu. Sačuvaćemo narod i nastaviti da jačamo svoju vojsku kako bi bila spremna da se odbrani od svakog potencijalnog agresora.

Obavljate u ovom mandatu dužnost ministra odbrane i suočili ste se s velikim izazovima za našu nacionalnu bezbednost, koji izviru pre svega od neodgovornog režima privremenih institucija na KiM, na čelu s Kurtijem. Kako ocenjujete ukupne bezbednosne prilike?

Situacija je izuzetno složena. Na Kosovu i Metohiji imamo posla s psihički nestabilnom osobom koja konstantno provocira i želi rat Srbije i NATO saveza. Albin Kurti je opasnost i za Srbe i za Albance i najveća pretnja za mir u regionu. Neka svako dobro zna. Nećemo dopustiti egzodus Srba, niti dozvoliti da neko sruši mir. Živimo u veoma nestabilnom svetu. Osvrnimo se oko sebe. Samo jednu Rumuniju daleko od nas vodi se krvavi i nesrećni rusko-ukrajinski rat. Južni Kavkaz je ponovo ratno poprište, baš kao i Bliski istok gde se izraelsko-palestinski sukob kreće ka novom, veoma opasnom nivou eskalacije. Pacifik je nestabilan, Južna Amerika je svedok gomilanja trupa na različitim granicama, u Africi se istovremeno vodi sijaset ratova, a pritom oružani konflikti u Siriji i Jemenu još uvek nisu okončani. Naprotiv.

Gde je mesto Srbije u takvom svetu?

Mi čuvamo mir. Ne želimo i nećemo dozvoliti da budemo uvučeni u neki novi svetski konflikt. Dvadeseti vek je bio suviše krvav za nas Srbe. Zato ovaj vek mora biti doba razvoja, napretka i mira. Zato su ovi izbori tako važni. Ne smemo predati vlast u ruke onima koji će služiti tuđem interesu. Srpska vojska je danas daleko snažnija nego što je bila 2012. godine. I mi ćemo s njenim jačanjem nastaviti. Ne da bismo pretili bilo kome, već da bismo bili sposobni da odbijemo svaki potencijalni napad. Oni su do 2012. godine uništavali tenkove i drugo oružje i oruđe, zapostavljali našu namensku industriju. Nismo imali nijedan avion koji je mogao da uzleti, bili smo potpuno devastirani.

Danas smo prema proceni najznačajnijih svetskih portala koji se bave ovom tematikom vodeća vojna sila u regionu?

Ulažemo u sve rodove vojske, u opremu, u edukaciju, u infrastrukturu. Vojni poziv je najčestitije zanimanje, ali to mora postati i atraktivan poziv koji će pružiti priliku momcima i devojkama da se karijerno ostvare. Mi upravo na tome i radimo. Položaj srpskog vojnika danas je višestruko bolji nego 2012. godine. Svako ko je objektivan to će kazati. Plate su daleko bolje i biće još bolje, gradimo jeftine stanove za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti, ulažemo u njihovu sigurnost i bezbednost. I nastavićemo to da činimo – jer ko ne hrani svoju vojsku, hraniće tuđu.

Česte su optužbe iz stranih, ali i pojedinih domaćih krugova da je Srbija destabilizujući faktor u našem okruženju. Šta je motivacija onih koji iznose ovakve tvrdnje?

To su sinhronizovane poruke. Poslušajte šta kažu tajkunski mediji pod kontrolom Đilasa i Šolaka, a šta govori Kurti, Milo Đukanović, Zagreb, pojedinci u Sarajevu... Svi su oni na istom zadatku. Njima smeta jaka Srbija i oni pravilno procenjuju da bi Srbija drastično oslabila u slučaju promene vlasti. Zato su se i ustremili toliko protiv Aleksandra Vučića.

Šta zapravo njima smeta?

Mnogo toga. Smeta im kultura sećanja. Oni ne vole kada se Srbi sećaju svojih mrtvih i govore o najvećem srpskom gradu pod zemljom – Jasenovcu. Oni se ljute kada Srbija jasno i glasno kaže da je „Oluja” bila pogrom. Njima je mnogo više odgovarala Srbija koja nije ni pominjala Srbe Krajišnike i koji su godinama nakon rata, za vreme vlasti današnje opozicije, živeli u ruiniranim halama i smeštajima koji nisu bili dostojni čoveka. Oni ne vole ni kada Srbija brine o svojoj crkvi. Njima je Srpska pravoslavna crkva trn u oku. Oni žele da je se odreknemo, da je nema. Sve smo to gledali širom bivše Jugoslavije, tokom onih nesrećnih ratova, a sve nam to, mnogi od njih, žele i danas. Tužno je i žalosno kada pročitate iste tekstove u tajkunskim medijima koji se emituju u Srbiji, a registruju i štampaju u inostranstvu i uvidite da su oni zapravo identični saopštenjima Albina Kurtija, Mila Đukanovića ili pojedinaca iz Zagreba i Sarajeva.Antrfile

Vučić je neprikosnoveni lider i kada nije na čelu stranke

Preuzeli ste čelnu poziciju u Srpskoj naprednoj stranci nakon tako snažnog lidera kakav je Aleksandar Vučić. Kolika je odgovornost biti na čelu jedne od najjačih partija u ovom delu Evrope?

Velika je čast, pa je logično da bude i velika odgovornost. Aleksandar Vučić je neprikosnoveni lider svih naprednjaka i kada nije na čelu stranke. On je predsednik svih Srba i predsednik svih građana Srbije sa ubedljivo najvećim legitimitetom u istoriji. Čovek koji dva puta pobeđuje sa po skoro 60 odsto glasova u prvom krugu, koji je Srbima vratio ponos i nepovratno modernizovao Srbiju – zaslužuje posebno poštovanje i već sada je obezbedio mesto u istoriji, u poglavlju „Srpski velikani”.