Med „krnjevac” bez dodatog šećera

Rezultati vanredne inspekcije meda u Srbiji, a koju je naložilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pokazali su da je med „krnjevac” proverenog kvaliteta i da njihovi proizvodi na policama širom zemlje ne sadrže dodate šećere. Analizom sprovedenom u inostranoj laboratoriji, kako kažu, dokazano je da su nedavno objavljeni navodi o tome da ovaj med nije prošao test autentičnosti, to jest da je falsifikat, neistiniti. Veterinarska inspekcija poslala je uzorke meda na detaljnu analizu u sertifikovanu austrijsku laboratoriju „Imprint analitiks” koja je pokazala da je med „krnjevac” izuzetno visokog kvaliteta.

– Od starta smo znali da je naš med proveren i zato smo odmah javno istupili jer verujemo da potrošači imaju pravo da znaju šta kupuju i da niko ne treba da ih obmanjuje. Svaki kilogram meda proveravamo dvostruko pre nego što se nađe na policama marketa širom zemlje. To najpre činimo interno, a onda i u stranim laboratorijama koje su svetski priznate za međunarodni izvoz – navode u saopštenju iz ove kompanije.

Njihova firma najveći je izvoznik konvencionalnog i organskog meda iz Srbije, sa učešćem većim od pedeset odsto u ukupnom izvozu i za njih je vrhunski kvalitet meda imperativ, istakao je Ivan Grujić, direktor kompanije „Cmana d. o. o.”, ogranak kompanije „Medino”, i naglasio da se isti med pakuje i za domaće i za strano tržište.

Iz kompanije ističu da poseduju najsavremeniju opremu u zemlji za kontrolisanje kvaliteta meda i pčelinjih proizvoda, kao i da svaki kupac može u bilo kom trenutku da im zatraži analize koje dokazuju ispravnost njihovih proizvoda.

Da podsetimo, krajem septembra su na inicijativu klastera proizvođača „Ujedinjeni za kvalitet”, u saradnji sa Pokretom potrošača za kvalitet hrane, objavljeni rezultati analiza meda. Analize su obavljene po takozvanoj metodi EIM-IRMS, akreditovanoj za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda, koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića, i saopšteno je da od 25 kontrolisanih uzoraka 22 nisu prošla test jer je u njih dodata neka vrsta šećera. Kako su tada saopštili i objasnili, 22 uzorka meda nisu bili autentični jer, navedeno je, nisu od cvetnog nektara, nego su napravljeni uz prihranu pčela ili direktnim mešanjem meda sa šećernim sirupima.

Jedini proizvođač koji se posle ovog izveštaja oglasio jeste „Cmana d. o. o.” ogranak „Medina”, koji su za naš list izjavili da sumnjaju u rezultate analiza. Tada su rekli da med kontrolišu u akreditovanim nemačkim laboratorijama „Intertek” i „Kju-Es-I” iz Bremena. Iste kontrole koje obavljaju za med namenjen izvozu sprovode, rekli su, i za ovaj na domaćem tržištu.