Plate u pekarstvu porasle 100 odsto

Proizvođači hleba imaju još jednu priliku da preko robnih rezervi nabave belo brašno po povoljnijim cenama. Na osnovu uredbe vlade o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, objavljen je poziv pekarima za kupovinu brašna ovog tipa po subvencionisanim cenama iz robnih rezervi. Pravo da se prijave imaju svi proizvođači hleba s teritorije Srbije koji su u momentu objavljivanja uredbe bili registrovani za pomenutu delatnost. Prijavljivanje traje do 17. decembra.

Pšenično brašno T-500 koje će biti preuzimano iz skladišta Republičke direkcije za robne rezerve pakovano je u vreće od 50 kilograma ili u rinfuzu. Cena brašna je 22 dinara bez PDV-a, a troškove prevoza brašna snose proizvođači hleba. Na raspolaganju za naredna tri meseca je 32.000 tona brašna. Ova akcija nabavke brašna po subvencionisnim cenama počela je pre oko dve i po godine s krizom, kada brodovi nisu uplovljavali u luke i kada su počele da rastu cene, a kasnije je produbljeno s ratom u Ukrajini.

– Jednostavno, situacija je takva, a bile su slične u nekoliko navrata od 2001. do 2011. godine. Ali od tada, dobrih deset godina, nije bilo potrebe da država na ovakav način reaguje. Sada su svoj doprinos dali i pekari i vlada koji su stali iza toga da se ova akcija sprovede na najozbiljniji način u korist građana – kaže za „Politiku” Zoran Pralica, predsednik Udruženja pekara Srbije.

Prema njegovim rečima, nema procene dokle će akcija konkurisanja za subvencionisano brašno trajati, ali napominje da se sada još nisu stekli uslovi za prekid jer je situacija u pekarstvu delikatna. Kaže da je najveći input – više od 20 dinara po vekni – trošak radne snage. Došli smo zapravo do toga da svi drugi inputi imaju daleko veće učešće od cene same sirovine u pekarstvu.

– Zato je neminovnost i da hleb poskupi u nekom narednom periodu. Imamo situaciju da oglasi za radnike idu 365 dana godišnje, ne možete da nađete ljude koji bi radili. Pre dve i po godine plate radnica bile su 35.000 dinara, a sada ne idu ispod 80.000, ako ne pristanete na takve uslove, neće imati ko da vam radi – kaže naš sagovornik i dodaje da je slično i u mesarama i drugim sličnim delatnostima.

Napominje da je porast zarada u poslednje dve godine bio od 100 do 120 odsto u odnosnu na period pre dve i po godine i da inflacija nije bila ni približno tolika koliko su rasle plata u tom sektoru. Istovremeno, potrošači se žale na izuzetno visoke cene peciva u pekarama.

– Nije pecivo skupo, hleb je jeftin. Te cene prate trend rasta svih inputa. Nije to slučaj samo u pekarstvu. Zato imamo slučaj da se veliki broj prekara zatvara, ali se i otvaraju nove jer ljudi očekuju dobru zaradu. Ali imate zakup lokala, struju, plate, tekuće troškove i tako dalje. Postoji nekih 45 stavki obaveza koje treba ispoštovati. Činjenica je da ako ne napravite u proseku za trideset dana od 55.000 do 60.000 dinara dnevnog prometa, teško da možete da opstanete – ističe Zoran Pralica.