Prostor koji zauzimamo nije samo naš

Pančevo – Koliko smo svesni drugih bića u svojoj neposrednoj okolini. Kako različita bića utiču na kvalitet našeg života. Koliko nas odnos prema drugim bićima oblikuje i koliko su ona deo nas samih, otvorena su pitanja na koja svoje odgovore daje osmoro umetnika i ovogodišnje izdanje izložbe XVIII UAD / Umetnost, arhitektura, dizajn, u podnaslovu „Ekopoetike: prostor za druga bića i nas”. Postavljena u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu do 20. decembra, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, izložba predstavlja instalacije Miljene Vučković, Katarine Jovanović Allfe i Senke Trivunac koje su producirane ovom prilikom i prvi put prikazane. Zatim recentne radove Vladimira Perića Talenta, Predraga Terzića, Jelene Micić i Nemanje Milenkovića koji promišljanju prostora pristupaju na kritički i ekološki osvešćeni način, kao i rad Nenada Gajića koji je nedavno postao deo kolekcije Kulturnog centra Pančeva.

 Iz radova ovih autora, napominje kustoskinja i selektorka dr Sonja Jankov, može se zaključiti da ekopoetike nisu nešto što je utemeljeno, dato, kanonsko i podrazumevano u stvaralačkoj praksi. nego da one nastaju kroz umetnička istraživanja i iz borbe, često aktivističke, za život sa drugim bićima kao merilom kvalitetnog života. Štaviše, njihovi radovi kritički pristupaju brojnim mehanizmima „kontrole, suzbijanja” i/ili „uklanjanja” drugih živih bića iz čovekove neposredne okoline, pri čemu umetnička praksa i umetnička istraživanja, na komunikativan i nekad duhovit način prikazuju kako ti mehanizmi izgledaju kada se sagledaju iz drugog ugla.

– Ovoga puta sam pozvala umetnike da zajedno promislimo kako delimo prostor sa drugim živim bićima, a oni su različito odgovorili. Mnogi su se bavili pitanjem koliko mi u stvari ograničavamo slobodu,  kretanje i život drugih živih bića. Recimo, Katarina Jovanović je napravila specifičan rad, njoj su zanimljive one bodlje što se stavljaju na zgrade, da golubovi ne bi mogli da sleću i prave nered. Ona je iskoristila te iste bodlje da ih upotrebi „protiv” ljudi, vrlo humorističnom i interaktivnom instalacijom, gde te bodlje posetiocima „zabranjuju” kretanje kroz galeriju na željeni način – kaže za „Politiku”, dr Sonja Jankov, objašnjavajući da pitanja iz zadate teme zahtevaju interdisciplinaran, čak i transdisciplinaran pristup, a da umetnost ima vrlo značajnu ulogu u ukazivanju na ključne probleme koji se tiču upravo našeg odnosa prema drugim živim bićima.

Među ključnim temama na koje se nauka i umetnost fokusiraju tokom proteklih decenija su simbioza i međuzavisnost nas i drugih živih organizama i mikroorganizama. Uprkos tome, naš životni prostor rezultat je mnogih beskompromisnih pristupa prirodi na osnovu kojih suzbijamo ili podstičemo neželjena ili željena bića u svojoj okolini. Tako smo doživeli 21. vek bez kuge, suzbijamo malariju, suzbijamo obolevanje od parazita koji se mogu dobiti iz „nečiste” vode.

– Međutim, u tom procesu zaboravljamo da biljke ne služe samo da bi nama lepo mirisale i lepo izgledale, zaboravljamo da bez plesni imamo problem organskog otpada, zaboravljamo da su insekti hrana brojnim ugroženim vrstama ptica i malih sisara koje indirektno trujemo pesticidima i insekticidima. Zaboravljamo da prostor koji zauzimamo nije samo naš, da čak ni naša tela nisu samo naša već su stanište mnogih dobroćudnih bakterija i gljivica koje nam omogućavaju da varimo hranu, dišemo, živimo – zaključuje dr Sonja Jankov.