Tražili ste, dobili ste

Tražili ste, gospodo, izbore, dobili ste izbore. Tražili ste veću izlaznost, pa dobili ste i veću izlaznost. Posebno ste tražili izbore u Beogradu i molili Beograđane da izađu u što većem broju. Eto i to ste dobili. Jedino niste dobili poverenje naroda, jer to se zaslužuje radom, posvećenošću, političkom ponudom. Sve to vi, gospodo u opoziciji, ni u jednom momentu niste imali.

Formirali ste „Proglas”, uložili ogroman novac u kampanju, ali ste od naroda dobili šipak, vodali sa sobom kao mečke glumce, reditelje, sudije, tužioce… No, njihovi stavovi, njihova zalaganja i način kako gledaju na većinsku Srbiju, način kako posmatraju Republiku Srpsku, sve to vam je zapravo iz dana u dan smanjivalo popularnost, dok niste došli do faze pucanja. Da je kampanja potrajala još koji dan, svuklo bi se to na ispod 20 odsto. Niko nije sebe tako samouništio kako je to učinila opozicija. Majstori ste destrukcije i to kakvi. Što bi narod rekao – za medalju.

Nikako ne želim da se sladim pobedom, jer sam tako vaspitan. Tokom kampanje, kao i svih ovih godina unazad, trpeo sam najgore moguće uvrede i omalovažavanja. Danas sam na to ponosan, jer zajedno sa mnom trpela ih je kompletna većinska Srbija. Trpeli su ih moji stranački prijatelji, posebno predsednik Vučić. Trpela je moja porodica. Lagao bih kada bih rekao da me nisu pogađale, jer svakog normalnog pogodi kada čita beskonačne laži o sebi i kada mu psuju najbliže i to samo zato što drugačije misli i bori se za svoju ideju.

Gotovo na dnevnom nivou na društvenim mrežama dobijao sam pretnje i psovke koje ni najgori uličari ne mogu da smisle. Ipak, znao sam u dubini duše da je to neka histerična i manjinska Srbija i da se i za te ljude valja pomoliti i sveću im upaliti za zdravlje. Naučen sam da nikog ne mrzim i to me je držalo da se u ovoj kampanji svojski potrudim da pobedi pristojna Srbija. Osećao sam da greše i da to što traže na tako sraman način izbore koristeći dve strašne tragedije koje su nas zadesile, da je to strašna greška i da će im se obiti o glavu. Osećao sam da ljudi ne žele podele, neće agresivnost i da su spremni svaku grešku da oproste ako vide da se trudiš i da se boriš za normalnost.

Bilo je potrebno sam biti uporan i objašnjavati ljudima od kuće do kuće da nije cilj da se delimo, već da se ujedinjujemo. Opozicija koja je izbore tražila, nije postojala u pešačkoj kampanji. Orijentisali su se na širenje mržnje putem društvenih mreža i njihovih medija, što je od samog starta bila katastrofalna greška. Izbore ne može da dobiješ ako te narod ne vidi. Ne možeš da pobediš ako ne pocepaš cipele i ne ukaljaš se srpskim blatom. Čestiti domaćin voli da mu u goste dođeš, da popriča sa tobom, da popije po rakiju i kafu. Hoće bre da te uštine, da te u oči pogleda, saspe u lice šta mu je na duši. Hoće da mu ukažeš pažnju i da ga saslušaš. Time, gospodo, što se praktično niste makli iz centra Beograda, vi ste zapravo pokazali kakav je vaš odnos prema narodu. Fokusirani ste bili na beogradske izbore, ali čak ni tu niste ništa značajnije radili, osim ako nije u pitanju centar grada. Mrzelo vas je da odete do Lazarevca, Sopota, Surčina, Obrenovca, Mladenovca. Nekako vam je to bilo ispod časti, jer vi ste sebi dali za pravo da ste elita, vređajući svakog ko drugačije od vas razmišlja. Na kraju svega, od tog istog naroda kog ste tako brutalno vređali da je sendvičarski, potkupljen, krezav, prljav i štrokav, vi takvi sa svim zubima, nekorumpirani i čisti, popili ste nokaut. Nokaut od koga se nećete uskoro oporaviti. Možda je rešenje da se povučete iz politike, ali poznajući vas, mislim da je to nemoguća misija. Fotelja, pa makar i lidera neke nebitne opozicione stranke, važnija vam je od života. Reč odgovornost kod vas ne postoji. Zato ste i prošli na izborima kao bosi po trnju.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista